SRCEPARAJUĆA SCENA U BINGU: Nana i dedo gledali voće koje ne mogu priuštiti – a onda se desilo čudo na parkingu!

Juče u Bingu ispred mene dvoje penzionera. Stari, sigurno preko 70 godina, piše 072info.

Nana fina, u prelijepoj šarenoj mahrami i kariranoj bluzi, sve na njoj i na djedu čisto i uredno.

Zastali su kod velike stalaže sa voćem. Ja uzimam da izvagam jabuke, a oni ispred mene.

Žena tiho reče:

— Boga mi, skupo sve…

Starac samo klimnu glavom i odgovori:

— Dat će Allah…

U njihovoj korpi tek litar mlijeka, začin C i sirup za razmućivanje.

Sa čežnjom su gledali u onu raznobojnu stalažu punu voća.

Nisu rekli ništa više — samo su na trenutak zastali, kao da žele pogledom upiti miris i boje onoga što im je nekada bilo svakodnevno, a sada postalo luksuz.

Jabuke, banane, grožđe… sve im je bilo nadohvat oka, ali ne i ruke.

Nisu se žalili, nisu negodovali. Tiho su se okrenuli i krenuli dalje.

Gledao sam za njima. Koraci im lagani, dostojanstveni.

Navikli su oni, znam dobro, više gledati nego imati.

I tako, između police i prolaza, ostala je jedna tiha tuga sistema u kojem oni koji su gradili — danas jedva preživljavaju.

Da skratim, stignem ih kasnije na parkingu. U džepu mi nešto novca što je neko veče poslao jedan dobar insan iz SAD. Čisto onako, reče: „Kom bude trebalo…“

I eto, to je ta nafaka. Ništa na dunjaluku nije slučajno. A nafaka posebno. Allah jedino zna kad će, odakle, od koga i kome stići.

Zato mali savjet. Ove su vrućine, kupite neku voćku, lubenicu, ostavite ispred vrata onih za koje znate da su u potrebi, naročito starijih.

A Allah će vratiti — i to mnogostruko.

Hasanović Amir