Da li nam toplotni talasi ‘kradu’ struju

Tokom toplotnih talasa u junu i julu, proizvodnja električne energije u zemljama širom Evrope opadala je, dok su potrošnja i cene rasle, pokazuje istraživanje organizacije Ember enerdži.

Dok letnje temperature iz godine u godinu obaraju rekorde, a stanovništvo i privreda spas traže u rashladnim uređajima, energetski sistemi su na teškim mukama.

Krajem juna i početkom jula, kada su temeperature prelazile i 40 stepeni Celzijusa, potrošnja struje je skočila za 15 do 20 odsto.

Osim što povećavaju utrošak energije, toplotni talasi dovode i do problema u proizvodnji energije, otežavajući rad termoelektrana, hidrocentrala i nuklearnih elektrana, navodi se u izveštaju te organizacije.

„Termoelektrane rade najlošije kada je najtoplije, odnosno kada ne mogu da se rashlade, tada moraju da smanje kapacitet i isporučuju manje energije.

„Potrebno je i više vode za hlađenje postrojenja, ako je predviđeno da se to čini iz reka, jer je voda u njima toplija”, kaže Ilija Batas Bjelić, saradnik Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti.

Energetska infrastruktura u Srbiji, ali i u drugim zemljama širom Evrope, nasleđena je iz prethodnih decenija i „neprimerena” današnjim okolnostima klimatskih promena, kaže energetičar Aleksandar Kovačević.

„Svi su se decenijama bavili najjednostavnijim rešenjima sa što manje troškova, ali ona nisu više adekvatna“, dodaje viši istraživač Oksfordskog instituta za studije energetike.

Tokom letnje suše nivo vode u rekama i jezerima opada, a njena temperatura raste, što je problem za hidrocentrale.

„Ako imamo hidroelektranu i akumulaciono jezero koje ide uz nju, dramatično smo povećali površinu vode u odnosu na prvobitnu reku koju smo imali.

Termoelektrane, poput „Nikola Tesla“ – TENT ili „Kostolac“ – TE-KO, od kojih Srbija dobija oko 70 odsto struje, vodu ne koriste kao gorivo, ali je uzimaju iz obližnjih reka za hlađenje postrojenja.

„Onda je potrebna ogromna količina vode, hlađenje nije tako dobro i samim tim opada efikasnost elektrane, jer je potrebno potrošiti više goriva za istu količinu struje“, objašnjava.

Tokom juna i jula došlo je do porasta u potrošnji struje na dnevnom nivou u Srbiji zbog visokih temperatura i češćeg korišćenja rashladnih uređaja, rekao je Dragan Rakić, glavni dispečer Elektromreže Srbije, za Radio-televiziju Srbije 7. jula.

Vrućine su negativno uticale i na proizvodnju, prevashodno u hidrocentralama i termoelektranama, ali je energetski sistem ostao stabilan, dodao je Rakić.

Dok je 2004. tek u 6,2 odsto domova bilo ovih rashladnih uređaja, u 2024. godini su postojali u 54,2 odsto domaćinstava, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RZS.

Ovog leta je potrošnja energije u rastu širom Evrope, a u zapadnom delu kontinenta junske temperature bile su najviše od kada se beleže podaci, saopštili su službe Evropske unije za klimatske promene.

Toplotni talas u poslednjim danima juna i početkom jula bio je posebno izazovan po pitanju potrošnje struje, koja je u toj nedelji skočila za šest odsto u Nemačkoj, devet odsto u Francuskoj i 14 odsto u Španiji, prema podacima organizacije Ember enerdži.

Tokom juna i jula bilo je smanjenja kapaciteta ili obustave rada u elektranama u Švajcarskoj i Francuskoj.

Voda u rekama je bila suviše topla za hlađenje postrojenja, pa je u 17 od 18 nuklearnih elektrana u Francuskoj došlo do promene režima rada u nekoj meri.

Iz italijanske energetske kompanije Enel tada su saopštili da je mogući razlog pregrevanje strujnih kablova.

To je dokaz da nagle promene vremenskih uslova, ne samo temperature, postaju sve veći izazov za energetske sisteme, smatra Aleksandar Kovačević.

„Španija je uoči pada mreže koristila malo gasnih elektrana na punoj snazi i došlo je do pada.

Dok je proizvodnja bila otežana, i potrošnja i cene energije na tržištima širom Evrope brzo su rasle, pokazuje istraživanje Ember enerdžija.

Prosečne dnevne cene po kojima se struja kupovala u Španiji porasla je za 15 odsto, u Poljskoj i Francuskoj se udvostručila, a u Nemačkoj gotovo utrostručila u poređenju sa 24. junom, pre početka toplotnog talasa, pokazuju podaci.

Velika nestabilnost tržišta nije novost u Evropi, ali bi se ona mogla izbeći, uprkos vremenskim uslovima, kaže Aleksandar Kovačević.

„Ne bi trebalo da dolazi do velikih fluktuacija cena na dnevnom nivou, ali evropsko tržište energije je loše postavljeno i nefunkcionalno, pa do toga dolazi i kada nema naročitih razloga”, ukazuje on.

„Ako imate kompjuterski centar i očekujete veću posetu i veću potrošnju energije, nećete trčati na berzu da dokupite struju”, navodi primer Kovačević.

Dok su druga energetska postrojenja smanjivala proizvodnju, količina struje proizvedene uz pomoć sunčeve energije dostigla je istorijski maksimum.

U Evropskoj uniji u junu 2025. na taj način dobijeno je 22 odsto više u odnosu na jun prošle godine – ukupno 45 biliona vat-časova – i to je najviša brojka dosad zabeležena, objavio je Ember enerdži.

Ali, kapaciteti solarnih elektrana u Srbiji u januaru su bili manji od 100 megavata, što je nedovoljno da bi se nadoknadio manjak potrošnje iz drugih izvora, kaže Batez Bjelić.

„Odlaganje tranzicije je kao vožnja u suprotnom smeru na autoputu – ne samo da ne stižete nigde, nego povećavate rizik da ona ne uspe”, zaključuje Batez Bjelić.

Sadržaj koji je vlasništvo čine autorski tekstovi, ilustracije i fotografije kojima raspolaže i nije vlasništvo Oslobođenja.

Daljnje dijeljenje nije dozvoljeno bez kontaktiranja predstavništva .