Kako je danas biti poljoprivrednik u BiH? Plate su odlične, ali poslovi se gase jer nema radnika

Poljoprivredni radnici u Bosni i Hercegovini se godinama suočavaju s nekoliko problema, a među najvećim je nedostatak radne snage.

Jedan od onih koji jedva uspijeva pronaći radnike za svoju farmu je Alija Hasanović, vlasnik firme M. I. GORA iz Vogošće. Kako je kazao u razgovoru, radnika je gotovo nemoguće naći, bez obzira na vrlo dobre plate koje nudi.

“Nema više ko to da radi. Nema više ko da održava zemlju, da sije, da radi. Ljudi bježe iz države, a ako su u državi onda bježe sa sela i idu u grad. Situacija kakva jeste u državi vjerovatno utiče na sve to. Mi konkretno imamo ogromne probleme u pronalasku radnika. Imamo 33 zaposlenika, bez mene i supruge. Ali, to je sve ‘knap’. Ako se neko razboli, nemamo zamjene. Sve je to veoma teško, bez obzira što su plate veoma dobre”, kazao je.

Otkriva nam da gotovo nijedan njegov radnik prije dolaska u firmu nije imao prethodno radno iskustvo na istim ili sličnim mjestima.

“Od 33 radnika koje imam, petero ih je imalo prethodno iskustvo. Od ostalih svi su naučili raditi ovdje. Cura koja je radila u ministarstvu, naučila je raditi kod nas na roštilju. Ona ima platu od 2.500 do 3.000 KM. Ko je htio da nauči, imao je priliku da nauči. Početna plata kod nas je 1.500 KM, plus topli obrok. To je najmanja plata kod nas”, kazao je.

“Ja ustajem u pola 4, radim od 4 i tako svaki dan do 7 navečer. Imamo uspjeh, ali to je prevelika cijena. Činjenica je da smo i žena i ja uložili život u ovo. Radim od zvijezde do zvijezde”, kazao je.

Kada je u pitanju poticaj od vlasti, Hasanović kaže da s tim ima samo jedno iskustvo i to neugodno te da poslije toga nije ni pokušavao. Od kolega je čuo većinom negativna iskustva.

“Koliko ja znam od kolega, žale se na isplate poticaja, štimanja itd. Jednostavno ne dobiju ono što im je obećano i što su trebali dobiti. Problem i ostalim kolegama je radna snaga. Nekim kolegama treba pet samo radnika, a oni ne mogu da nađu ni jednog, bez obzira na to koliku platu nudili. Ljudi se jednostavno izmiču i to je to”, kazao je.

Njegovo jedino pozitivno iskustvo s poticajima je sa projektom Evropske unije – EU4Agri preko kojeg je EU pomogla 2.000 korisnika u Bosni i Hercegovini bespovratnim sredstvima.

Konkretno, firma M. I. GORA d.o.o. dobila je 200.000 KM od kojih je nabavila solarne panele, liniju za meso i drugu mehanizaciju.

“Prošli smo na tom konkursu i ostvarili smo taj poticaj. Oni su sve ispoštivali onako kako su rekli i to je bilo ‘pet plus’. Što se tiče federalnog ministarstva, mnogi se žale, ali ja nisam imao iskustva. Samo sam jednom predavao za poticaj u ministarstvu i to kad smo pravili štalu za goveda. Oni su nama tad rekli da ih nismo zvali kad su se temelji kopali. Imali su sve dokumente i slijed događaja koji im potkrepljuje sve što je potrebno za taj poticaj. Ja imam to loše iskustvo i više nisam predavao”, kazao je.

Upitali smo ga i koje poljoprivredne grane u BiH imaju najviše potencijala za izvoz.

“Ako govorimo o branši živih životinja, toga u BiH nedostaje koliko hoćete. Ja ne bih kupovao u Semberiji ili Srbiji ako bih imao u Kantonu Sarajevo. Što bih ja dalje išao? Ali, toga više nema. Taj broj je na Kantonu Sarajevo umanjen za 60 posto. I ovi što su ostali su vrlo nezadovoljni. Nije im smanjena stopa carina i PDV-a na robu koja je za uzgoj. Oni jednostavno ne mogu da se pokriju s cijenama svega toga”, objasnio je.