Dokad će nam „faliti još jedan papir“? Šemsudinov putopis kroz hodnike bh. institucija u kojima klikovi idu pješke

Ako se digitalizacija mjeri brojem klikova, onda se kod nas još sve računa na „maksuziju“. Jedan građanin Sarajeva ispričao je kako su mu u institucijama u Sarajevu kolektivno poručivali da je „sve završeno“, ali osiguranje nije „prošlo“ — dok neko ne pritisne onu jednu – tipku.Sve je počelo uredno: prijava u Birou 2. oktobra, informacija 6. oktobra da može u ZZO, pa pravac šalter. Prenosimo kompletan tekst Šemsudina iz Sarajeva: “Dvadeset i trećeg dana na birou odlučim da je vrijeme otići u Zavod zdravstvenog osiguranja.Oni iz Biroa su rekli mogu odmah, čim sam se kod njih prijavio, ali ja, iskusan, dam sistemu malo vremena da sve proknjiži. U ZZO bez neke gužve, po jedno na šalteru, brzo sam na redu.– Dobar dan, trebao bih aktivirati zdravstveno osiguranje preko Zavoda za zapošljavanje, znate nisam više zaposlen i to… i za mene i za djecu – pružam knjižice, karton i prijave koje su mi dali u Birou.– Dobar dan – odgovara službenik i uzima papire. – Ne možemo odobriti, nije završeno.– Kako mislite nije završeno, predao sam 2. oktobra sve, a oni mi šestog rekli da mogu kod vas.– Vidim ja da je to bilo drugog i šestog ali nije završeno.– Pa ko nije završio?– Vidim da je Zavod završio, ali nije Poreska.– Kakve veze ima poreska?– Oni su isto trebali importovati svoj file.– Pa da idem u Zavod ili u Poresku?– Idite u Poresku.Planiao sam bio praviti ručak, ali sad ništa od toga. Moram do Poreske da vidim ko šta nije importovao.Poreska za mene je u Novom Gradu, a Zavod u Novom Sarajevu. Isparkiram se, platim 2 KM i u Poresku.– Dobar dan, poslali isu me iz Zavoda kažu da niste nešto importovali u mome fileu i da zbog toga ne mogu ostvariti zdravstveno osiguranje preko ZZO – govorim ljubaznoj želni na Protokolu Poreske uprave.– Hm… Ne znam šta bi to moglo biti… Idite u 144 na prvom spratu, ali požurite sad će kraj vremena za prijem stranaka.Idem na prvi, 13:45 je, da ne zakasnim.– Dobar dan, bio sam u Zavodu da se prijavim na zdravstveno ali oni kažu da vi niste nešto importovali pa ne mogu. Možete li provjeriti o čemu se radi?– Dajte da vidim, čuj mi nismo importovali… Dajte matični broj. Evo vidite, sve smo mi završili, to možda Zavod za zapošljavanje nije kliknuo, onaj glavni u Đoke Mazalića, znate, neko bi trebao stisnuti tipku.– Pa šta sad da radim, da idem kod njih i da njih gnjavim?– Pa najbolje… čekajte da provjerim još jednom. Meni ovdje piše da su i oni završili, evo vidite… Sad ću ja vama isprintati ovo da imate – printa i dajemi dva obrasca na kojima piše da je sve završeno, import završen, status greške prazno polje.– Hvala vam puno, puno ste mi pomogli. Znači ipak je do Zavoda zdravstvenog osiguranja?– Ovi su svi svoje završili.– OK.Isparkiram se, platim još 2 KM i u Zavod, sad malo i ljut. Uparkiram se pred Zavodom i kod istog službenika.– Vidite, bio samu Poreskoj, oni kažu da je sve završeno, i da nema razloga da ne bude odobreno i pušteno – dajem mu one papire što mi je gospođa u Poreskoj isprintala.– Ma vidio sam ja ovo sve, imao sam ja maloprije uvid u ovo, ali nije prošlo.– Pa znači svi su uradili sve ali osiguranja nema?– Pa da, još nema.– Pa dajte učinite nešto da ga ima, ako su svi završili – sad već malo povišenim tonom izgovaram. A Bog mi dao da ne moram galamiti jako, već s malo povišenim glasom osjeti se da li sam ljuti ili nisam.Službenik ustaje, uzima ona dva papira iz Poreske i ode negdje izvan sale za prijem.– Evo ga Šeki – govori dok se vraća – ovo ti je maksuzija. Ja se okrećem oko sebe, da vidim jesam li ja Šeki, ili možda nekome drugom govori.Vidim da sam ja Šeki.– Kava maksuzija – pitam.– Ovo što sam ti završio je maksuzija. Jesi li svu djecu stavio?– Jesam.– Eto ga, sad je aktivno.Osjećam se dužno čovjeku, ipak je neku maksuziju uradio za mene, kontam možda bi trebalo i čokoladu da mu kupim, ali mu se na kraju samo zahvalim i odem. Isparkiram se, dam još dvije marke i kući.Kontam postadoh dužan dvoma ljudi, i njemu i onoj ljubaznoj ženi u Poreskoj, a što, da me ubiješ ne znam, uglavnom sistem radi, samo ga malo treba pritisnuti da on sve to importuje i to”, napisao je na kraju Šemsudin.Do tada, naš neformalni ustav ostaje kratak i jasan: „Fali papir.“ A pravo pitanje je — dokad će nam faliti baš onaj jedan klik koji sve spaja?