Krah Vučićeve politike: Na svaku petu benzisku pumpu biće stavljen katanac zbog sankcija NIS-u

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je građanima da Srbija nije dobila pozitivnu odluku u vezi s Naftnom industrijom Srbije (NIS) od Sjedinjenih Američkih Država, te da će NIS-ove pumpe biti zatvorene. Prema zvaničnim podacima, srbijanska naftna kompanija s većinskim ruskim vlasništvom drži oko 20 posto ukupnih benzinskih stanica u Srbiji i od prodaje goriva ostvaruje skoro 50 posto prometa na tržištu.

Ukupan broj benzinskih stanica u našoj zemlji iznosi 1.520, pokazuju zvanični podaci Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine. Od toga je najviše NIS-ovih pumpi, kojih ima 327.

Iako NIS drži oko 20 posto pumpi u Srbiji, njihov promet je daleko veći od ostalih i iznosi blizu 50 posto, što znači da one prodaju više goriva nego sve druge benzinske stanice. Ova situacija ne izgleda nimalo dobro, s obzirom na to da je Aleksandar Vučić rekao da je najveći problem za potrošače to što će pumpe NIS-a biti zatvorene, a od 13. decembra i Lukoilove, pa je upozorio da zbog toga može doći do gužvi na drugim benzinskim pumpama.

Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS) stupile su na snagu 9. oktobra ove godine. Kako je tada saopštio NIS, kompaniji nije produžena posebna licenca Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, koja omogućava nesmetano operativno poslovanje.

U saopštenju je navedeno i da od trenutka listiranja kompanije na SDN (Specially Designated Nationals) listi u januaru, NIS pažljivo prati situaciju i nastoji da prilagodi svoje poslovanje novonastalim okolnostima. NIS je tada istakao i da u saradnji s partnerima, Vladom Republike Srbije i akcionarima, radi na prevazilaženju ove situacije.

Odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu, kao i njihovim podružnicama, s ciljem da se smanje prihodi Moskve od prodaje energenata za koje se vjeruje da se koriste za finansiranje rata u Ukrajini, američki Sekretarijat za finansije donio je 10. januara ove godine. Od tada traju pregovori na relaciji Washington, Beograd i Moskva, kao i konstantna odlaganja u vezi s uvođenjem američkih sankcija NIS-u.

Sankcije američkog Sekretarijata za finansije prvobitno su trebale stupiti na snagu 27. februara, ali su od tada stalno pomjerane. Iz dokumenata objavljenih na Beogradskoj berzi u februaru ove godine, moglo se vidjeti da je Gaspromnjeft, kćerka firma Gasproma, svoj vlasnički udio u NIS-u smanjio s 50 na približno 44,85 posto.

Istovremeno je Gasprom svoj udio u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 posto. Vlasnik NIS-a je i država Srbija s udjelom od 29,87 posto, a dionice posjeduju i građani, sadašnji i bivši radnici te drugi manjinski dioničari.

Tokom novembra, ministrica rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je da su ruski vlasnici pristali prodati svoj dio u Naftnoj industriji Srbije. „Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj dio vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, to je 56,15 posto.

Oni pregovaraju o tome, mi smo veoma uključeni i informisani o tim pregovorima. Dajemo komentare ne na dnevnom, nego na satnom nivou, zato što smo mi drugi najveći akcionar sa 29,8 posto i zato što nam je u vitalnom interesu da NIS nastavi da posluje, da nastavi vitalno da posluje.

Ona je istakla i zašto još uvijek nisu u javnost iznesene informacije o tome ko je treća strana u pregovorima. „Razlog zbog kojeg još uvijek nismo izašli u javnost s tim ko je treća strana jeste što su to poslovni razgovori ozbiljnih kompanija i dok god se oni ne završe, ili bar važni detalji ne budu definisani, nije ni ozbiljno da se o tome priča.

Međutim, kada je jučer stigla odluka iz SAD-a da nema licence za NIS, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je „nedvosmisleno da Rusi ne žele da prodaju NIS“, naglašavajući da razlog nije finansijske, već političke prirode. „To je njihovo pravo, oni su vlasnici.

U Rafineriji nafte Pančevo jučer je počeo proces obustave rada proizvodnih postrojenja usljed nedostatka sirove nafte za preradu, koji je nastao kao posljedica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD-a uvelo kompaniji NIS-u. „Aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane su na taj način da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi, odnosno čim bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte“, naveo je NIS u saopštenju za medije.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio juče poslije sastanka sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i sigurnost zemlje, da “Rusi ne žele prodati svoj udio u NIS-u”. Dodao je da nije u pitanju novac već politika i istaknuo da nema naznaka da će SAD produžiti licencu NIS-u.

Zbog sankcija NIS-u, pod lupom SAD je i Narodna banka Srbije. Ona je u novembru upozorena od Washingtona da bi se mogla naći pod sekundarnim sankcijama zbog saradnje sa NIS-om, koji je pod američkim sankcijama.