Ako su ih imali vaši roditelji, veći je rizik i za vas: Ovo su tri nasljedne bolesti

Iako mnoge zdravstvene tegobe proizlaze iz načina života ili jednostavno loše sreće, genetika ima ključnu ulogu u sklonosti ka određenim bolestima. Ako su vaši roditelji ili bake i deke imali određenu bolest, veća je vjerovatnoća da ćete je i vi razviti.

To, naravno, ne znači da je oboljenje neizbježno, ali ukazuje na povišen rizik. Doktorica Kler Grejndžer (Claire Grainger) izdvojila je tri česta stanja na koja genetika posebno utiče.

Postoje dva tipa dijabetesa. Dok je tip 1 autoimuna bolest, tip 2 je povezan sa načinom života, ali i sa genetikom.

Dijabetes tipa 2 jedno je od najčešćih stanja sa naslednom komponentom. Iako faktori poput ishrane, telesne težine i fizičke aktivnosti imaju značajnu ulogu, genetika može povećati sklonost ka obolevanju – objasnila je dr. Grejndžer.

To ne znači da je bolest neizbežna, ali ukazuje na to da bi trebalo da budete proaktivni: da redovno idete na lekarske preglede, održavate zdravu telesnu težinu i pratite simptome poput pojačane žeđi, umora ili učestalog mokrenja – dodala je.

Astma je stanje koje često pogađa disajne puteve, izazivajući stezanje u grudima, kašalj i otežano disanje, a simptomi mogu varirati od blagih do teških.

Astma je još jedno stanje koje se često javlja u porodicama – rekla je dr. Grejndžer. Istraživanja pokazuju da postoji veća vjerovatnoća da će djeca razviti astmu ako od nje boluje jedan ili oba roditelja.

Astma ima snažnu genetsku komponentu. Genetika ne utiče samo na astmu.

Ako vaši roditelji imaju astmu, polensku kijavicu ili ekcem, mogli biste i vi biti skloniji razvoju disajnih ili alergijskih bolesti. Rana dijagnoza i odgovarajući plan liječenja mogu značajno poboljšati kvalitet života – objasnila je doktorica.

Akne se često smatraju problemom tinejdžerskog doba, ali mogu se nastaviti i u odraslom periodu. Na njihov nastanak utiču ishrana, način života i genetika.

Akne se često smatraju samo prolaznom fazom u adolescenciji, ali genetika može igrati značajnu ulogu u tome ko će ih razviti i koliko će stanje biti ozbiljno – rekla je dr. Grejndžer.

Mnogi ne znaju da se akne mogu naslediti. Ako su vaši roditelji imali uporne akne ili su se sa njima borili i u odraslom dobu, veća je vjerovatnoća da ćete ih imati i vi.

Genetika može uticati na sve – od proizvodnje sebuma do načina na koji koža reaguje na bakterije i upale – zaključila je. Iako mnoge zdravstvene tegobe proizlaze iz načina života ili jednostavno loše sreće, genetika ima ključnu ulogu u sklonosti ka određenim bolestima.

Ako su vaši roditelji ili bake i deke imali određenu bolest, veća je vjerovatnoća da ćete je i vi razviti. To, naravno, ne znači da je oboljenje neizbježno, ali ukazuje na povišen rizik.

Doktorica Kler Grejndžer (Claire Grainger) izdvojila je tri česta stanja na koja genetika posebno utiče. Postoje dva tipa dijabetesa.

Dok je tip 1 autoimuna bolest, tip 2 je povezan sa načinom života, ali i sa genetikom. Dijabetes tipa 2 jedno je od najčešćih stanja sa naslednom komponentom.

Iako faktori poput ishrane, telesne težine i fizičke aktivnosti imaju značajnu ulogu, genetika može povećati sklonost ka obolevanju – objasnila je dr. Grejndžer. To ne znači da je bolest neizbežna, ali ukazuje na to da bi trebalo da budete proaktivni: da redovno idete na lekarske preglede, održavate zdravu telesnu težinu i pratite simptome poput pojačane žeđi, umora ili učestalog mokrenja – dodala je.

Astma je stanje koje često pogađa disajne puteve, izazivajući stezanje u grudima, kašalj i otežano disanje, a simptomi mogu varirati od blagih do teških.

Astma je još jedno stanje koje se često javlja u porodicama – rekla je dr. Grejndžer. Istraživanja pokazuju da postoji veća vjerovatnoća da će djeca razviti astmu ako od nje boluje jedan ili oba roditelja.

Astma ima snažnu genetsku komponentu. Genetika ne utiče samo na astmu.

Ako vaši roditelji imaju astmu, polensku kijavicu ili ekcem, mogli biste i vi biti skloniji razvoju disajnih ili alergijskih bolesti. Rana dijagnoza i odgovarajući plan liječenja mogu značajno poboljšati kvalitet života – objasnila je doktorica.

Akne se često smatraju problemom tinejdžerskog doba, ali mogu se nastaviti i u odraslom periodu. Na njihov nastanak utiču ishrana, način života i genetika.

Akne se često smatraju samo prolaznom fazom u adolescenciji, ali genetika može igrati značajnu ulogu u tome ko će ih razviti i koliko će stanje biti ozbiljno – rekla je dr. Grejndžer.

Mnogi ne znaju da se akne mogu naslediti. Ako su vaši roditelji imali uporne akne ili su se sa njima borili i u odraslom dobu, veća je vjerovatnoća da ćete ih imati i vi.

Genetika može uticati na sve – od proizvodnje sebuma do načina na koji koža reaguje na bakterije i upale – zaključila je.