Schmidt za njemački list otkrio zašto odlazi iz BiH

Odlazeći visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt izjavio je u intervjuu za njemački Suddeutsche Zeitung da se povlači jer je pritisak rastao ne samo na njega, nego i na strukture Dejtonskog mirovnog sporazuma.

“Osjetio sam da pritisak nije sve veći samo na mene, nego i na strukture Daytona”, rekao je Schmidt za Suddeutsche Zeitung.

Prema njegovim riječima, cilj mu je bio osigurati da OHR nastavi postojati.

“Raspuštanje, bez da su postignuti zadani ciljevi, značilo bi da bi Daytonski mirovni sporazum u cjelini bio doveden u pitanje, uključujući i vojnu misiju EUFOR”, kazao je Schmidt.

Dodao je da bi to bilo “neodgovorno” u trenutku kada, kako kaže, jačaju secesionističke izjave iz bh. entiteta Republike Srpske.

Süddeutsche Zeitung u uvodu intervjua navodi da je Schmidt početkom sedmice iznenada najavio povlačenje, “očigledno pod pritiskom Trumpove administracije”.

Schmidt to u intervjuu nije direktno potvrdio, ali je rekao da su u pozadini vođeni razgovori u kojima nije učestvovao.

“Čuo sam samo da su bili veoma intenzivni”, rekao je.

Na pitanje da li bi želio više podrške iz Brisela i Berlina, odgovorio je da je podrška “itekako postojala”. Posebno je izdvojio London, Rim i druge evropske prijestolnice.

“London se veoma zauzeo za očuvanje OHR-a i mene lično podržao”, rekao je Schmidt.

Dodao je da odlazi “teška srca” i da je povratak iz New Yorka, nakon sjednice Vijeća sigurnosti UN-a, bio emotivan trenutak sa saradnicima u Sarajevu.

Schmidt je upozorio da pojedini političari stanje u BiH pogrešno predstavljaju kao “sukob civilizacija”.

“Podmeće se da je islamska zajednica potpuno proiranska, što nije tačno”, rekao je.

Prema njegovim riječima, muslimansko stanovništvo izloženo je uvredama, a takva atmosfera se koristi za opravdavanje secesionističke politike.

“Tako podgrijana atmosfera instrumentalizira se kako bi se legitimiralo otcjepljenje Republike Srpske”, kazao je Schmidt.

Naglasio je i da se destruktivno nisu ponašali samo politički predstavnici iz RS-a. Govoreći o Domu naroda, rekao je da su “Hrvati i Srbi” više puta zajedno blokirali kvorum za odlučivanje, a time i zakone.

Upozorio je i da BiH nije usvojila gotovo ništa od mjera koje traži Vijeće Evrope u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

“Bosna i Hercegovina će zbog toga vjerovatno doći na sivu listu zemalja s rizikom od pranja novca. To je pravi korak unazad za zemlju”, rekao je.

Jedno od ključnih otvorenih pitanja ostaje državna imovina. Süddeutsche Zeitung navodi da SAD sada očigledno traže brzo rješenje jer bi neriješeno pitanje moglo stvarati probleme za planirani gasovod koji bi gradila firma bliska Trumpu.

“Da, time je u temu ušla nova dinamika”, rekao je Schmidt.

Dodao je da nestrpljenje raste i kod načelnika i gradonačelnika, jer “često ne mogu izgraditi ni sportsku dvoranu”.

Schmidt kaže da njegov tim radi na modelu prema kojem bi nezavisna komisija odlučivala za koje se svrhe može koristiti državna zemlja.

Govoreći o gasovodu, rekao je da se projekt zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU, s ciljem smanjenja utjecaja ruskog Gazproma.

“Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada su Evropljani vani”, rekao je Schmidt.

Schmidt je komentarisao i reakcije Milorada Dodika nakon najave njegovog povlačenja. Rekao je da je Dodik poručio da bi novo uređenje pitanja državne imovine, ako bi bilo protivno njegovim stavovima, predstavljalo povod za nezavisnost Republike Srpske.

“Dodik je upravo ukazao na to da bi, ako sada naložim novo uređenje pitanja državne imovine koje bi bilo protivno njegovim predstavama, to bio casus belli za nezavisnost Republike Srpske”, rekao je Schmidt.

Poručio je da očekuje da međunarodna zajednica ne popusti pred takvim prijetnjama.

“Računam na to da će se međunarodna zajednica odlučno pozabaviti takvim pogledima i da se neće dati impresionirati”, kazao je.

Schmidt je rekao da bi Vijeće za implementaciju mira trebalo zasjedati 3. i 4. juna, te da očekuje da će biti pronađen njegov nasljednik.

“Kandidati za funkciju visokog predstavnika u BiH ne rastu na drveću”, rekao je.

Ipak, smatra da BiH i dalje treba visokog predstavnika.

“Sigurnosna situacija i politički razvoj su krhki, a međunarodne institucije nude određenu garanciju ljudima”, kazao je Schmidt.

Na pitanje kada će se BiH vlastitim snagama osloboditi OHR-a, rekao je da se visoki predstavnik još doživljava kao neko ko treba “srediti stvari”.

“To je, naravno, nezdravo za demokratiju”, rekao je Schmidt.

Budućem nasljedniku poručio je da ne vjeruje obećanjima političkih lidera.

“Ne vjeruj nijednom obećanju koje dobiješ od političkih donosilaca odluka. Mjeri ih samo prema njihovim djelima”, zaključio je Schmidt u intervjuu za Süddeutsche Zeitung.