Krediti domaćim sektorima u BiH dostigli skoro 30 milijardi KM

Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju aprila 2026. godine iznosili su 29,99 milijardi KM i u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje kredita od 422,7 miliona KM (1,4%), navodi se u podacima o monetarnim kretanjima za april koje je objavila Centralna banka BiH.

Ključne činjenice:

• Ukupni krediti domaćim sektorima u BiH na kraju aprila iznosili su 29,99 milijardi KM.
• U odnosu na prethodni mjesec krediti su povećani za 422,7 miliona KM.
• Najviše kredita odnosi se na stanovništvo, ukupno 15,05 milijardi KM.

Krediti rasli kod svih domaćih sektora

Tako od ukupnih kredita, krediti stanovništvu iznose 15,05 milijardi KM, privatnim preduzećima 11,98 milijardi KM, vladinim institucijama 1,75 milijardi KM, javnim preduzećima 804,5 miliona KM, te krediti ostalim domaćim sektorima iznose 397 miliona KM.

U podacima stoji da je kreditni rast registrovan kod svih domaćih sektora, stanovništva za 210,8 miliona KM (1,4%), nefinansijskih privatnih preduzeća za 93,2 miliona KM (0,8%), nefinansijskih javnih preduzeća za 39,8 miliona KM (5,2%), vladinih institucija za 59,8 miliona KM (3,5%) i kod ostalih domaćih sektora za 19 miliona KM (5%).

“Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u aprilu 2026. godine iznosila je 12,1%, nominalno 3,24 milijarde KM. Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,69 milijardi KM (12,7%), kod privatnih preduzeća za 958 miliona KM (8,7%), kod vladinih institucija za 371 milion KM (26,8%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 132 miliona KM (19,6%) i kod ostalih domaćih sektora za 84,6 miliona KM (27,1%)”, piše u podacima Centralne banke BiH.

Novčana masa porasla na 43,83 milijarde KM

Dodaje se da je ukupna novčana masa na kraju aprila ove godine iznosila 43,83 milijarde KM i u odnosu na prethodni mjesec registrovano je povećanje novčane mase za 649,7 miliona KM (1,5%). “Povećanje novčane mase (M2) rezultat je povećanja novca (M1) za 362,2 miliona KM (1,3%) i povećanja kvazi novca (QM) za 287,5 miliona KM (1,8%). U strukturi novca (M1) gotovina izvan banaka je povećana za 107,1 milion KM (1,4%), dok su prenosivi depoziti u domaćoj valuti veći za 255,1 milion KM (1,3%). Povećanje kvazi novca (QM) rezultat je rasta prenosivih depozita u stranoj valuti za 42,8 miliona KM (1,0%), ostalih depozita u domaćoj valuti za 115,1 milion KM (2,9%) i ostalih depozita u stranoj valuti za 129,5 miliona KM (1,6%)”, stoji u podacima.

Dalje piše da je na godišnjem nivou porast novčane mase u aprilu 2026. godine iznosio 4,31 milijardu KM (10,9%).

“Rast je ostvaren kod gotovine izvan banaka za 568,1 milion KM (8,1%), kod prenosivih depozita u domaćoj valuti za 2,42 milijarde KM (14%), kod prenosivih depozita u stranoj valuti za 203,3 miliona KM (4,9%), kod ostalih depozita u domaćoj valuti za 473,7 miliona KM (13,3%) i kod ostalih depozita u stranoj valuti za 643,6 miliona KM (8,6%) u odnosu na isti period prethodne godine”, ističe se u ovim podacima Centralne banke BiH.

Čavalić: Rast kredita može se tumačiti na različite načine

Ekonomista Admir Čavalić rekao je za “Nezavisne novine” da se kontinuitet rasta domaćeg kreditiranja može tumačiti na različite načine…

“Moguće je da zbog jačeg pritiska inflacije postoje veće potrebe za kreditima, barem kada govorimo o kategoriji stanovništva. Takođe, relativno povećanje minimalnih dohodaka vjerovatno je povećalo kreditni rejting građana, što su iskoristili kako bi podigli više kredita. Za privatne subjekte je uvijek dobro da dižu kredite zato što su to uglavnom investicioni krediti jer se može posmatrati kao pretpostavka za razvoj privrede i signal da postoje potrebe za investicijama”, istakao je Čavalić.

Rast kredita javnim preduzećima nije dobar signal

Dodao je da ipak nije dobro da imamo rast kredita kod javnih preduzeća.

“Izvještaj MMF-a pokazao je da su javna preduzeća prezadužena ili imaju problema sa vlastitom likvidnošću i tako dalje. Sve zavisi o kojem sektoru govorimo. U slučaju fizičkih lica i privatnih biznisa ostavljaju se mogućnosti za namjenske ili nenamjenske kredite. Kada je riječ o javnom sektoru, tu se uvijek postavlja pitanje gdje idu ti krediti, a ove godine uglavnom na održavanje budžetske stabilnosti”, istakao je Čavalić.