Svi plaćaju mobitelima, a potražnja za kešom obara rekorde: Šta se krije iza ovog evropskog paradoksa?

Iako se u većini evropskih gradova svakodnevna plaćanja masovno obavljaju beskontaktno i putem pametnih telefona, količina gotovine u opticaju zapravo ubrzano raste.

Evropska centralna banka (ECB) ovaj fenomen naziva “paradoksom”, a stručnjaci ga pripisuju sve većem strahu građana od ratova, ekstremnih vremenskih neprilika i cyber napada.

Glavni ekonomista ECB-a Philip Lane nedavno je pojasnio situaciju.

“Ukupna zaliha novčanica nastavlja rasti. U svakodnevnim transakcijama broj novčanica se smanjuje, ali kada je riječ o čuvanju zaliha, on se drastično povećava”, rekao je Lane.

Sve učestaliji cyber napadi, poput onog koji je paralisao britanski Marks & Spencer, te katastrofalni požari i poplave širom Evrope, natjerali su nadležne da izdaju nova upozorenja.

Stanovnicima EU je tokom 2025. godine savjetovano da u kućama pripreme zalihe za preživljavanje u trajanju od 72 sata u slučaju vanrednih situacija ili neprijateljskih napada.

Preporučeni krizni paket trebao bi sadržavati flaširanu vodu i konzerviranu hranu, tranzistorski radio na baterije te novac u gotovini kao najvažniji finansijski osigurač.

Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Austriju, Finsku, Njemačku, Švedsku i Nizozemsku već je izdalo zvanične preporuke građanima da u kući uvijek drže između 70 i 100 eura (136 i 195 KM) po domaćinstvu za osnovne potrebe, u slučaju pada mobilnih i bankarskih mreža.

Trenutno je u opticaju više od 31 milion novčanica (u poređenju sa 24 miliona prije pandemije). Zanimljivo je da su najpopularnije novčanice one u apoenima od 50 i 100 eura, što jasno ukazuje da se novac čuva, a ne troši na sitne svakodnevne kupovine.

Profesorica Olive McCarthy upozorava da se gotovina ne smije posmatrati isključivo kao rezervna opcija za crne dane.

“Ako prestanemo koristiti gotovinu kada nema krize, možda je neće biti lako koristiti ni kada kriza nastupi”, ističe McCarthy. ECB dijeli ovo mišljenje, naglašavajući da je gotovina ključni dio nacionalne spremnosti na krize.

Pored sigurnosti, stručnjaci podsjećaju na važnost bankomata i keša zbog finansijske inkluzije. Gotovina garantuje privatnost, ključna je za starije osobe, odličan je alat za učenje djece budžetiranju, a često predstavlja i jedini spas za žrtve porodičnog nasilja koje preko gotovine zadržavaju finansijsku nezavisnost od zlostavljača.

Klix.ba