Demobilisani borac svaku noć u postelju liježe gladan

Životnu priču Mirsada Alića iz Ilijaša dijele stotine demobilisanih boraca Armije RBiH, koji su nakon završetka agresije prepušteni sami sebi. Kada je trebalo, prvi su bili na linijama, mnogi su ostali bez dijelova svojih tijela, da bi u poslijeratnom periodu dotakli dno. Mnogi se, kao i naš sagovornik Alić, pitaju “šta smo mi dobili, a šta su oni izgubili?”

Pomoć komšija

Da nije bilo Mirsadovih komšija, prije svih Alena Matoruge, ovaj prvoborac umro bi u hladnoći i tišini. Potpuno sam. Ekipa “Dnevnog avaza” posjetila je jučer Alića. U trošnoj kućici u Ilijašu hladno je kao i vani. Na stolu hljeb, so i glavica luka… 

Na drugom kraju sobe iz kreveta ustaje bolesni Mirsad da nas ugosti. 

– Duša me boli kad vidim za šta sam se borio, za šta su moja dvojica braće poginula. Cijeli rat sam proveo na liniji na Misoči. Svi znaju kako je tamo bilo. Kad sam išao goloruk na granate, onda sam dobar bio, sad valjda nemaju ništa od mene – počinje svoju priču Alić. 

Dostojanstvo i ponos nisu mu dopuštali da izađe na ulicu i pruži ruku moleći za milost. Zahvalan je komšijama koje ga povremeno obiđu, nalože vatru da se ugrije i donesu nešto hrane.  

– Jednom sam otišao u Centar za socijalni rad u Ilijašu i tražio jednokratnu pomoć od 100 KM. Pitali su me jesam li pismen. Ljudi, ja sam gladan! Zar je bitno jesam li pismen – ogorčen je ovaj demobilisani borac, koji nema pravo ni na liječenje. 

Kako platiti 

– Sve moram platiti, a otkud mi? Bole me bubrezi, ali ne mogu ja nekoga vući za rukav i govoriti da sam bolestan – govori Alić. 

Kaže da često razmišlja o poginulim saborcima, braći, svim ostalim borcima.

– Nepravda je što su toliki ljudi izginuli. Ali, evo, izgleda da bi i meni bilo bolje da nisam među živima – kaže na kraju misočki prvoborac.

Da mi je zlatna kašika, prodao bih je i kupio brašna

Često se sjeti obećanja „da ćemo poslije rata svi jesti zlatnim kašikama“. 

– Povraća mi se kad se sjetim zlatnih kašika i obećanja. Da bogdo imam šta jesti, jeo bih ja rukama, ne treba mi kašika, pogotovo ne zlatna. Da imam zlatnu kašiku, prodao bih je i kupio brašna – priča Alić. 

Avaz

Dobivaj najvažnije vijesti porukom na Viberu: KLIKNI OVDJE