Želite pročitati objavu ukratko?
AI sažetak
Kao većinski vlasnik Elektroprivrede BiH, Vlada FBiH podržala je pretvaranje 119 miliona KM avansa rudnicima u pozajmice. Dan ranije tvrdila je da za pomoć privredi nema novca, jer se struja za firme plaća “na tržišnoj osnovi”
Vlada Federacije BiH je u samo dva dana donijela dvije odluke koje govore više od bilo koje izjave. Prvu je saopćila portalu Oslobodjenje.ba 11. novembra – budžetom za 2027. nije planiran novac za subvencioniranje struje privredi, jer se struja za firme “ugovara, nabavlja i plaća na tržišnoj osnovi”.
Firme na području Elektroprivrede BiH tako ostaju same s ugovorima u kojima je struja skuplja za oko 29 posto.
Drugu je donijela dan kasnije, kao većinski vlasnik Elektroprivrede BiH. Na vanrednoj skupštini dioničara, na kojoj Federacija ima 90 posto glasova, usvojeno je da se 119 miliona KM avansa, koje je EPBiH platila rudnicima za ugalj koji nikada nije stigao, pretvori u dugoročne pozajmice, s povratom tek nakon 2028.
Druga odluka sama po sebi nije sporna.
Rudnici hrane termoelektrane, a hiljade rudara i njihovih porodica moraju od nečega živjeti. Sporno je to što Vlada FBiH za jedne nalazi rješenje, a za druge kaže da je to stvar tržišta. I što ni za jedne ni za druge ne preuzima otvorenu, političku odgovornost, nego teret sakriva u bilansu javnog preduzeća kojim upravlja.
Šta je skupština odlučila
Na 97. vanrednoj skupštini dioničara, održanoj 12. novembra u Sarajevu, usvojeni su revidirani plan poslovanja za 2026–2028. i odluke o rudnicima, potvrdili su iz EPBiH.
Prema materijalima za skupštinu, to znači:
• 119.444.658 KM avansa (s PDV-om), plaćenih rudnicima za ugalj koji nije isporučen, pretvara se u dugoročne pozajmice uz kamatu od dva posto.
• Stari dug od oko 195,5 miliona KM, nastao ranijim pretvaranjem avansa u pozajmice, dobija produženi grejs period. Za druge ranije pozajmice predviđena je otplata do osam godina, uz šest i po godina grejs perioda.
• Povrat je planiran na nulu. U projekciji novčanih tokova za 2026., 2027. i 2028. EPBiH ne računa ni na jednu marku povrata od rudnika.
• Kratkoročno zaduženje od 50 miliona KM kod komercijalnih banaka, zbog očuvanja likvidnosti. Dva overdraft kredita od ukupno 35 miliona već su zaključena, a plan predviđa po 50 miliona novih kredita i u 2027. i 2028.
Ovo nije prvi put. Prema riječima generalnog direktora EPBiH Sanela Buljubašića, istim modelom je 2021. u pozajmice pretvoreno 228 miliona KM avansa.
Revidirani plan, prema pisanju Oslobođenja, ponavlja i konstataciju da je postepeno povećanje cijena struje nužno za finansijsku održivost kompanije. Generalni direktor je rekao da poskupljenja za građane do kraja ove godine neće biti, a da će plan za 2027–2029. biti usvojen krajem decembra.
Više od pola milijarde KM u rudnike
EPBiH je od 2009. vlasnik sedam rudnika uglja: Kreka, Đurđevik, Breza, Kakanj, Zenica, Abid Lolić (Bila) i Gračanica. U materijalima za skupštinu navodi se da je kompanija u njih kroz dokapitalizaciju uložila 367 miliona KM, a kroz avanse za nabavku uglja podržala ih s još oko 220 miliona KM. To je, kako sama EPBiH piše, “utjecalo na finansijsku mogućnost budućeg investiranja”.
Pet rudnika obratilo se Elektroprivredi 13. oktobra s molbom za odgodu otplate i pretvaranje neopravdanih avansa u pozajmice.
Rudnik Đurđevik je u prvih devet mjeseci 2026. ostvario tek 56 posto planirane proizvodnje uglja i oko 21 posto planirane otkrivke, uz aprilske poplave koje su potopile površinski kop Višća II. Rudari Breze su u avgustu obustavili rad zbog neisplaćene julske plate.
Rudari pritom nisu krivci za ovo stanje.
Oni rade u jamama i na kopovima u koje se godinama nije dovoljno ulagalo, i često čekaju plate, kao rudari Breze u avgustu. Rudnici su među najvećim poslodavcima u Kaknju, Brezi, Tuzli, Zenici i Gračanici. Od 2009. su u sastavu Koncerna EPBiH, čiji je većinski vlasnik Vlada FBiH. Odgovornost za to što su godinama u gubicima nije na rudarima, nego na onima koji njima upravljaju i koji su ih trebali restrukturirati.
Ugalj koji ne stiže
Novac koji je otišao u rudnike trebao je osigurati jeftin ugalj za termoelektrane EPBiH, koje daju najveći dio njene proizvodnje. Ugalj, međutim, ne stiže, o čemu svjedoči i raniji izvještaj da su rudnici isporučili 700.000 tona uglja manje od plana.
