Elektroprivreda BiH uzima 50 miliona KM kredita i prepolovljuje ovogodišnje investicije

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EP BiH) ima ozbiljne probleme s novcem, pa se kratkoročno zadužuje kod banaka do 50 miliona KM. Ulaganja za 2026. smanjila je sa 426 na 196 miliona KM.

To piše u revidiranom planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine, koji je usvojila 97. vanredna Skupština Društva održana 12. novembra. Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, najveća je elektroprivredna kompanija u državi, a 90,37 posto njenog kapitala u vlasništvu je Federacije Bosne i Hercegovine.

U revidiranom planu je navedeno da je kompanija od početka 2026. godine suočena s neravnotežom između novca koji dolazi i novca koji odlazi, uz stalni rizik od nelikvidnosti. Nelikvidnost znači da firma nema dovoljno novca na računu da na vrijeme plati račune, plate i druge obaveze, iako može imati veliku imovinu.

Krediti kao dozvoljeni minus

Uprava EP BiH je zato, uz saglasnost Nadzornog odbora, donijela odluke o zaduženju kod komercijalnih banaka u tri dijela: 20 miliona KM za redovno poslovanje, 15 miliona KM za kupovinu struje od nezavisnih proizvođača i još 15 miliona KM za obje namjene.

Prva dva su tzv. overdraft krediti, koji funkcionišu slično kao dozvoljeni minus na tekućem računu građana: firma može potrošiti više nego što ima na računu, do dogovorene granice. Ugovori za ta dva kredita, ukupno 35 miliona KM, već su potpisani. Za preostalih 15 miliona KM ponovljen je postupak javne nabavke.

Koliko je stanje ozbiljno, vidi se iz brojeva u revidiranom planu. EP BiH je ovu godinu počela s 39 miliona KM gotovine, a na kraju godine očekuje 4,8 miliona KM gotovine. Poređenja radi, kroz redovno poslovanje firmi godišnje odlazi 1,19 milijardi KM, u prosjeku 99 miliona KM mjesečno.

Plan računa s ovakvim kreditima od po 50 miliona KM i u 2027. i 2028. godini, uz vraćanje istog iznosa, što znači da se kratkoročni dug stalno obnavlja.

Gradnja elektrana odgođena

Drugi veliki rez su ulaganja. Prvobitnim planom, usvojenim u decembru 2025. godine, EP BiH je ove godine trebala uložiti 426,3 miliona KM. Revidiranim planom taj iznos je smanjen na 196,4 miliona KM, odnosno za 54 posto.

Najviše je smanjen novac za gradnju novih elektrana, uglavnom solarnih i vjetroelektrana, sa 134,7 na 36,5 miliona KM. Kredit za odsumporavanje u termoelektranama Tuzla i Kakanj, odnosno za postrojenja koja iz dima izdvajaju sumpor i tako smanjuju zagađenje zraka, smanjen je sa 79,2 na 12 miliona KM. Ulaganja u rudnike uglja spuštena su sa 37,3 na 11,7 miliona KM.

Kao razloge EP BiH navodi pravila o javnim nabavkama, čekanje na dozvole i saglasnosti, zabranu raspolaganja državnom imovinom i propise o promjeni namjene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Za cijeli period do 2028. godine ukupna ulaganja smanjena su sa 1,73 na 1,5 milijardi KM. I za taj manji iznos EP BiH nedostaje 173,4 miliona KM, za koje u planu nije navedeno odakle će doći.

Rudnicima pozajmice umjesto avansa

Dio problema su rudnici uglja u koncernu EP BiH. Elektroprivreda je rudnicima unaprijed plaćala ugalj, ali za dio tog novca rudnici ugalj nisu isporučili. Planom je predviđeno da se ti avansi, ukupno 119,4 miliona KM s PDV-om, pretvore u dugoročne pozajmice s kamatom od dva posto.

Rok počeka (grace period) za ranije pozajmice, u kojem rudnici ne moraju vraćati dug, bit će produžen za još 18 mjeseci. Zbog toga EP BiH do kraja 2028. godine ne očekuje da joj rudnici vrate nijednu marku.

Ranije je EP BiH u rudnike uložio 367 miliona KM kroz povećanje kapitala i 220 miliona KM kroz avanse za ugalj. U revidiranom planu je istaknuto da rudnici kasne s otkrivkom, odnosno uklanjanjem zemlje iznad slojeva uglja, i rade sa zastarjelom opremom, što ugrožava redovne isporuke uglja termoelektranama.

Revidiranom planom zato nisu predviđeni novi avansi rudnicima koji ne budu opravdani isporukama do kraja godine.

Dobit od 190.000 KM

Iako ima oko 1,3 milijarde KM prihoda, EP BiH za ovu godinu planira neto dobit od svega 190.000 KM. Prethodne godine završila je s gubicima od 327,6 miliona KM u 2023. i 58 miliona KM u 2024. godini, a za 2025. predviđen je gubitak od 61,2 miliona KM.

Za sudske sporove ove godine planirano je 14,3 miliona KM. Jedini veći priliv izvan redovnog poslovanja je 20,1 milion KM od likvidacije firme MiOD iz Tuzle, od čega 10,66 miliona KM ide u Rudnik mrkog uglja Kakanj.

U planu je konstatovano da je nelikvidnost “veoma izvjesna” ako se, između ostalog, cijene struje za domaćinstva i male kupce ne približe troškovima proizvodnje, ako se ne smanji finansiranje rudnika i ako se ne obezbijede krediti za planirana ulaganja.