Evropa se okreće od Amerike: Trumpov pritisak mijenja NATO

Politika američkog predsjednika Donalda Trumpa prema NATO-u dovela je do većih izdvajanja evropskih članica za odbranu, ali je istovremeno otvorila pitanje koliko se Evropa dugoročno može oslanjati na SAD. Reutersova analiza pokazuje da je savez pod snažnim pritiskom, ali da zasad nije pred raspadom.

Trump je posljednjih mjeseci prijetio smanjenjem broja američkih vojnika u Evropi, kritikovao saveznike zbog nedovoljne potrošnje i zamjerao državama koje nisu bezuslovno podržale američko-izraelski rat protiv Irana. Istovremeno, Washington nastavlja ulagati u ključne evropske vojne baze i koristiti ih za operacije širom Evrope i Bliskog istoka.

Upravo u tome je paradoks njegove politike prema NATO-u. Evropa povećava izdvajanja i preuzima veću odgovornost za vlastitu sigurnost, ali istovremeno raste nepovjerenje u dugoročnu pouzdanost SAD-a kao sigurnosnog partnera. Reuters je razgovarao s više od 50 aktuelnih i bivših zvaničnika, vojnih osoba, diplomata i stručnjaka koji su ukazali na promjene unutar saveza.

Posebno je osjetljivo pitanje člana 5. NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Evropski zvaničnici strahuju da odvraćanje gubi dio snage ako Rusija više nije uvjerena da bi SAD u slučaju napada zaista stale u odbranu Evrope.

Evropske članice NATO-a i Kanada zajedno su 2025. godine trošile oko 2,3 posto BDP-a na odbranu. Sve članice osim Španije pristale su da do 2035. povećaju izdvajanja za odbranu i širu sigurnost na pet posto BDP-a. Reuters navodi da je upravo Trumpov pritisak jedan od faktora koji je ubrzao taj proces, uz rusku invaziju na Ukrajinu kao ključni razlog povećanja evropskih ulaganja.

Istovremeno, Pentagon provodi šestomjesečnu reviziju američkog vojnog prisustva u Evropi. SAD trenutno imaju oko 80.000 vojnika na evropskom kontinentu, a eventualno dodatno smanjenje izazvalo bi zabrinutost među saveznicima.

Trumpova politika, međutim, zasad nije dovela do povlačenja SAD-a iz ključne evropske vojne infrastrukture. Washington i dalje ulaže značajna sredstva u baze u državama poput Rumunije i Španije. Rat s Iranom dodatno je pokazao koliko su američke operacije povezane s evropskom infrastrukturom i geografskim položajem saveznika.

Velika promjena mogla bi se dogoditi u nabavci naoružanja. Reuters je utvrdio da najmanje osam članica NATO-a, među njima Kanada, Poljska, Danska, Španija, Norveška, Turska, Francuska i Njemačka, razmatra načine za smanjenje zavisnosti od američke vojne tehnologije i odbrambenih kompanija.

Kanada i Poljska već povećavaju nabavku opreme izvan SAD-a, dok evropske zemlje pokazuju veći interes za razvoj vlastitih sistema protuzračne odbrane i drugih vojnih kapaciteta. Reuters navodi da Evropa još ne može u potpunosti zamijeniti dio najnaprednije američke vojne tehnologije, ali se trend diverzifikacije ubrzava.

Uprkos tenzijama, formalni izlazak SAD-a iz NATO-a zasad se smatra malo vjerovatnim. Reutersovi izvori navode da bi tome snažan otpor pružili i republikanci i demokrati u Kongresu, kao i američka odbrambena industrija, kojoj je evropsko tržište izuzetno važno.

Savez se, međutim, već mijenja. Evropa ulaže više u odbranu, razvija vlastite kapacitete i sve ozbiljnije razmatra mogućnost da se u budućnosti neće moći osloniti na SAD u istoj mjeri kao ranije.

Vijesti.ba