Hoće li EU uvesti sankcije Dodiku: Varhelji rekao da je BiH ključna za zapadni Balkan 

Zastupnici Evropskog parlamenta danas su razgovarali o situaciji u Bosni i Hercegovini, “gdje rastuća secesionistička retorika i djelovanje ugrožavaju stabilnost zemlje”, navodi se u saopćenju EP.

Prvi se obratio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi). 

– BiH je ključna za budućnost zapadnog Balkana. Umjesto konflikta, država bi se trebala okrenuti svom putu ka EU – rekao je Varhelji. 

Nakon njega, obratio se Dietmar Koster (Köster), europarlamentarac iz Njemačke koji je rekao da je Dodikov cilj destabilizacija BiH. 

– EU mora podržati civilna društva više nego ikada ranije, kako bi se održao suverenitet i teritorijalni integritet BiH – rekao je Koster. 

Slovenski europarlamentarac Klemen Grošelj, u svom obraćanju se osvrnuo i na sveprisutno negiranje genocida u BiH. 

– BiH se mora pomiriti sa svojom prošlosti, jer bez toga nema budućnosti. Zapaljiva retorika i negiranje genocida samo doprinose nestabilnosti države. Slanje dodatnih trupa EUFOR-a je dio našeg truda, ali trebamo uraditi više. Potrebne su promjene Izbornog zakona, u skladu sa evropskim standardima i presudama – zaključio je Grošelj. 

Bosanskohercegovački građani su postali istinski uplašeni

Europarlamentarka Tineke Strik je istakla da se sankcije Dodiku moraju uvesti odmah.

– Odgovor Evrope na rusku agresiju bio je skoro jedinstven. Skoro.

Dok je ostatak Evrope razgovarao o sankcijama, lider bosanskih Srba Dodik razgovarao je sa ruskim ambasadorom i ministrom Lavrovom. Dodikovo kontinuirano koketiranje sa Putinom potvrđuje njegovu nezainteresovanost za demokratiju, međunarodni poredak ili evropsku sigurnost.

Ipak, brutalna invazija na Ukrajinu pokazuje potrebu za borbom protiv ruskog uticaja na Balkanu, jer direktno ugrožava evropsku sigurnost. Davno zakašnjele sankcije za Dodikovu secesionističku agresiju moraju biti uvedene odmah.

Bosanskohercegovački građani su postali istinski uplašeni, proživljavajući svoje traume iz devedesetih. Ruski uticaj ih također udaljava od EU perspektive, što je pogubno za njihovo pravo da žive u stabilnoj i punopravnoj demokratiji.

Ipak, snažna podrška bosanskohercegovačkog civilnog društva i procesa evropskih integracija povećala bi njihovo povjerenje u EU i u demokratsku i prosperitetnu budućnost. Hajde da se snažno angažujemo sa građanima i kao prvi korak osiguramo slobodne i poštene izbore u oktobru. To bi bio najbolji i najperspektivniji lijek protiv ruskog uplitanja – zaključila je Strik.

Nova katastrofa u Evropi

Zastupnica Francuske u EU parlamentu Džulija Lehaneuks (Julie Lechanteux) rekla je da se prava građana moraju poštovati do kraja. 

– Moramo osigurati da se Dejtonski mirovni ugovor poštuje do kraja – rekla je. 

Ana Fotiga (Anna Fotyga), poljska zastupnica u Evropskom parlamentu na početku svog obraćanja osvrnula se na rusku invaziju na Ukrajinu, te je dodala da se to može odraziti na cijeli region. 

Emanuel Maurel (Emmanuel Maurel), francuski europarlamentarac rekao je da se politička situacija u Bih dosta pogoršala. 

– Institucije rade loše, postoje velike tenzije između Hrvata i Bošnjaka u FBiH. Milorad Dodik, vođa Srba, više ne prepoznaje legitimnost Sarajeva i traži zasebne institucije. U paralelnom kontekstu Putinov rat rasvjetljava Dodikov plan i načine koje je sprema da koristi da dođe do svojih ciljeva – rekao je Maruel. 

Istakao je da ako uskoro ne bude odlučne reakcije EU da bi u Evropi mogla izbiti nova katastrofa. 

Izbori u oktobru se moraju održati

Majkl Galer (Michael Gahler), njemački zastupnik u EU parlamentu rekao je da nije iznanađenje da je Milorad Dodik zauzeo suprotni stav prema Ukrajini. 

– Sviju snažno pozivam da ne povjeruju da bi saradnja sa Dodikom pomogla ržavi. RS i Dodik se moraju vratiti u institucije. Kada su u pitanju izbori u oktobru, podržavam inzistiranje da se održe bez obzira na sve – zaključio je Galer. 

Tonino Picula je odmah na početku govora istakao da je politička situacija u BiH postala neizvjesnija zbog ruske agresije na Ukrajinu. 

– Blokade su najbolji primjer kako se ne može nastaviti bez koncenzusa. Njihovi izborni procesi nisu usklađeni sa Ustavom BiH. Država definitivno pripada EU – istakao je Picula. 

Bugarski predstavnik u EU parlamentu Ilhan Kjuchjuk (Kyuchyuk) rekao je da odmah trebaju djelovati i osuditi Dodikovu zapaljivu retoriku. 

– EU mora preusmjeriti svoj fokus na BiH i pokazati našu posvećenost njenom putu ka EU. moramo osigurati da se u izbori u oktobru održaju i transparentnost glasanja. Ovo će odlučiti političku budućnost BiH. EU i BiH idu zajedno i tačka – bio je direktan Kjuchjuk. 

Putin i Dodik nemaju ništa sa demokratskim vrijednostima

Nijemac Romeo Franc (Franz) podvukao je da BiH ima veoma bolnu prošlost. 

– Dramatična dešavanja u Ukrajini bude teške uspomene kod bh. građana. Putinov najbliži saradnik na zapadnom Balkanu je Milorad Dodik. Mi tražimo da mu se uvedu sankcije zbog njegove etnonacionalističke politike. Putin i Dodik nemaju ništa sa demokratskim vrijednostima. ljudi u BiH žele mir, demokratiju, budućnost za sebe i za svoju djecu. Potrebno je ojačati zakone i vladavinu prava u BiH – rekao je Franc. 

Austrijanac Roman Haider istakao je da je naša zemlja i dalje krhka. 

– Nažalost, rastući uticaj Kine na Balkanu može uticati na Evropu. Pragmatična pomoć je potrebna u ovom trenutku. 

Zastupnik Poljske Bogdan Ronca (Rzonca) rekao je da je bio u Sarajevu mnogo puta kao predstavnik poljskog parlamenta. 

– Ovo je najgora situacija u BiH nakon rata. Dejtonski sporazum se potkopava. Postoje problemi i u Beogradu, postoje ljudi koje žele da imaju uticaj na sve zemlje bivše Jugoslavije. Republika Srpska je slavila neustavni dan i bila je podržana od strane Rusije i Kine. Mi prema RS moramo imati čvrsti stav ako želimo da BiH uđe u EU – zaključio je Ronca.