Hoće li o bolesnima brinuti prekvalifikovane kozmetičarke i automehaničari?

Podijelite članak
  • 112
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    112
    Shares

Radica Ilić, međutim, smatra da prekvalifikovani zdravstveni radnici nemaju šta da traže u inostranstvu

“Dobar dan, zanima me prekvalifikacija za medicinsku struku”.

“Koje zanimanje”?

“Ne znam još, medicinski tehničar ili fizioterapeut, zavisi šta je bolje”.

“Jel zbog odlaska u inostranstvo”?

“Da”.

“Onda bolje medicinska sestra, odnosno tehničar. To se traži”.

Četiri godine za godinu

Ovako smo počeli razgovor sa predstavnikom jedne privatne firme u Srbiji, koja nudi razne kurseve, ali i mogućnost vanrednog školovanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije.

U nastavku razgovora dobijaju se informacije da oni koji su završili neku drugu srednju školu, na primer, elektrotehničku, treba da polože 27 ispita razlike, za sve četiri godine. Plaća se 150 evra za svaku godinu (dakle, ukupno 600) plus oko 16 evra za svaki ispit, s tim da sve mogu završiti u roku od godinu dana, zavisno od toga koliko učenik redovno polaže, piše AJB.

Tokom tog perioda ne moraju dolaziti na nastavu, ali moraju na vežbe (jednom mesečno, ukupno tri puta), a ispite mogu polagati jednom mesečno. Na kraju moraju da odrade praksu u bolnici u ukupnom trajanju od 380 radnih sati, što je minimum dva meseca, ali se taj period možda može razvući i na duže, u zavisnosti od obaveza polaznika i dogovora sa bolnicom, sa kojom škola ima ugovor.

Da li je to dovoljno da se stekne znanje za koje se neko školovao pune četiri godine? U sindikatu medicinskih sestara i tehničara Srbije smatraju da nije.

“Ni za četiri godine ne može se naučiti sve i obučiti se u potpunosti za rad, da neko u našoj struci  funkcioniše samostalno, a kamoli za godinu dana, uz nekoliko vežbi i nešto malo prakse. Mi smo u praksi videli koliki su to propusti i koliko znanja nedostaje takvim ljudima kad dođu da rade”, kaže za Al džaziru Radica ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara.

Animacija ili reanimacija pacijenta

A kada medicinska sestra ne zna ili nije sigurna šta treba da radi, posledice mogu biti fatalne.

“Može da se desi da ne ume da otvori venski put pacijentu koji je životno ugrožen, dakle da ne može da nađe venu, da bi kroz tu venu dala lek koji je neophodan u tom trenutku. Može da ne razume šta je lekar napisao, pa da uradi nešto pogrešno. Imali smo situaciju da je lekar napisao cave penicillin, što znači da je pacijent alergičan na penicilin, a kolega ga je pitao da li da mu da kave penicilin. Imali smo i situaciju da je ženi u kozmetičkom salonu pozlilo, a sestra koja došla sa Hitnom pomoći, kasnije je pričala kako su pacijentkinju celu noć animirali. To se, zapravo, odnosilo na reanimaciju. To su bizarne stvari, koje običnom čoveku mogu da deluju kao vic, dok ne zamisli sebe kao pacijenta u takvoj situaciji. A to je, na žalost, realnost”, upozorava Ilićeva.

U Srbiji za sada još nije otkriven slučaj dobijanja diplome medicinske sestre za dve nedelje, poput onog na koji su u Bosni i Hercegovini ukazali novinari portala Žurnal info, ali je rasprostranjena teorija da oni koji upisuju privatne škole ili fakultete neretko računaju da su plaćanjem školarine završili najveći deo posla na putu do diplome, a neki javnosti poznati primeri samo potkrepljuju tu tezu, pre svega kad je reč o političarima.

Kada se na to doda verovanje, rasprostranjeno u Srbiji, da je za dobijanje posla (osim veze) važnije imati diplomu, nego praktično znanje, onda se ne treba čuditi ako lakoća polaganja ispita kao kriterijum za upis određene obrazovne ustanove ima prednost u odnosu na kvalitet nastave koji nudi.

“Naše obrazovanje je, na žalost, i koncipirano tako da se više gleda papir, nego šta čovek ume kad završi školu”, kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. “Mislim da je problem i nastao onog momenta kad je neko u ovoj zemlji u obrazovanju video šansu za biznis. Kad je neko sabrao koliko može da ima đaka, koliko udžbenika može da štampa i slično, kad je obrazovanje počeo da tretira kao robu”.

Nezavisne komisije za provjeru diploma

U ovom sindikatu kažu da su Ministarstvu prosvete predlagali uvođenje nezavisnih komisija koje bi utvrđivale da li diplome koje se dodeljuju, pogotovo u tim vanrednim uslovima, podrazumevaju potreban nivo stečenog znanja.

“Mi smo to tražili, jer drugačije ne možemo znati šta se i kako radi na tim obukama, u izdvojenim odeljenjima nekih škola ili fakulteta. Dakle, ne da te komisije proveravaju da li neka škola ima ili nema akreditaciju, jer to ne bi smelo da bude sporno, rad bez akreditacije je krivično delo. One bi trebalo da proveravaju ko predaje u tim školama, odnosno da li predavači imaju potrebne kvalifikacije i kakvo znanje se stiče. Odgovor ministarstva nismo dobili”, kaže Janković.

Sličan pokušaj u svom resoru imali su i u sindikatu medicinskih sestara i tehničara.

“Pokušali smo kroz kolektivni ugovor da se uvede obavezni test opšteg znanja za medicinske sestre prilikom zapošljavanja, ali nije prošlo. Rečeno nam je da to ne može po nekom zakonu. Mi smo na tome jako insistirali. Nas sada ionako ima malo, dosta ljudi odlazi u inostranstvo, posla je sve više i kad neko mesto popuni sestra koja se prekvalifikovala, mi ne dobijamo ništa, čak moramo i za nju da radimo”, objašnjava Radica Ilić.

“Nemamo ništa protiv ako se prekvalifikuje terapeut u sestru opšte prakse, ali imamo ako se prekvalifikuje kozmetičarka ili trgovac u medicinsku sestru ili automehaničar u medicinskog tehničara”, objašnjava.

Na pitanje da li se prilikom zapošljavanja medicinskih sestara proverava na koji način su kandidatkinje i kandidati došli do diplome, kao i koji nivo znanja imaju, u Ministarstvu zdravlja Srbije odgovaraju da “postupak zapošljavanja zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama, kako lekara, tako i medicinskih sestara i tehničara, sprovode same zdravstvene ustanove, u skladu sa Zakonom, putem javnih konkursa, apsolutno transparentno”.

Na diplomi ne piše prekvalifikacija

“U skladu sa tim, izabrani kandidati koji se zapošljavaju u zdravstvenim ustanovama moraju ispuniti sve uslove predviđene konkursom, tako i u pogledu odgovarajuće stručne spreme, kvalifikacija”, navode u Ministarstvu zdravlja.

U nekoliko aktuelnih oglasa u kojima se nudi posao medicinskim sestrama, može se videti da je jedan od uslova radno iskustvo (najmanje šest meseci), a u jednom se pominje i položen stručni ispit za medicinsku sestru (reč je o državnoj bolnici), što ukazuje da u praksi za dobijanje posla u zdravstvu Srbije ipak nije dovoljna samo diploma.  Makar ne uvek.

Međutim, poslednjih meseci mnogi se na prekvalifikaciju odlučuju i zbog odlaska u inostranstvo, pre svega Nemačku, gde postoji tražnja za medicinskim sestrama i tehničarima.

Na pitanje može li za poslodavca u inostranstvu da bude problem to što se neko prekvalifikovao za medicinsku sestru odnosno tehničara, predstavnik privatne škole, pomenute na početku teksta, kaže da ne može, jer na diplomi ne piše da je reč o prekvalifikaciji.

“Ali piše datum dobijanja diplome, pa se može videti da je neko stekao diplomu srednje škole u 40 i nekoj godini”?

“Imali smo već učenike starije od 40, ne znam da je iko zbog toga imao problem”, uverava glas s druge strane žice. “Tamo je bitno šta znate, provere kakvi ste s pacijentima i ako znate, dobijate posao, bez obzira kad ste stekli diplomu”, objašnjava.

I zaista, mnogi zdravstveni radnici koji su iz Srbije otišli u inostranstvo, pominju da su imali kraći period probnog rada, delom da oni sami vide šta ih čeka i da li im to odgovara, a delom i da poslodavac vidi znaju li posao. I tu se opet priča vraća na to koliko se može naučiti za godinu dana bubanjem gradiva kod kuće.

Je li moguć rumunski scenario u Srbiji?

Radica Ilić, međutim, smatra da prekvalifikovani zdravstveni radnici nemaju šta da traže u inostranstvu.

“To nije realna priča. Ni u jednu državu, čak ni u okruženju, ne možete da odete ako nemate regularno završenu školu. Dakle, četiri godine srednje medicinske i kasnije visoka strukovna škola. Nema šanse da iko od njih ode sa takvom diplomom i dobije posao bilo gde van Srbije. Zašto bi bilo ko rizikovao, Nemci, Šveđani, bilo ko, kad mogu da dobiju nekog sa regularno završenom školom i radnim iskustvom.  Jer dosta takvih odlazi. A odlazak u inostranstvo sa diplomom koja je stečena takvom prekvalifikacijom je dupli rizik – em ne znate da radite posao, em ste u tuđoj zemlji”, kaže predsednica sindikata medicisnkih sestara i tehničara.

Ona dodaje da u inostranstvo uglavnom iz Srbije odlaze medicinske sestre sa regularno završenom školom i radnim iskustvom, a da već postaje praksa da njihova mesta popunjavaju one koje su se prekvalifikovale.

A na pitanje preti li Srbiji onda opasnost da uskoro većinu u zdravstvenom sektoru, bar kad je reč o medicinskim sestrama, čine zaposleni koji su do diplome došli za relativno kratko vreme prekvalifikacijom, Ilićeva odgovara:

“Nama ovo sve više liči na rumunski scenario, gde je vlada u Bukureštu shvatila da će ostati i bez lekara i bez sestara i značajno podigla plate u zdravstvu, ali su ljudi već otišli i šteta je napravljena. Nije nemoguće da se to i kod nas desi. U ovu problematiku treba da budu uključeni strukovni sindikati. Mi smo hteli da pošaljemo poruku pacijentima da su ugroženi, a državi da smo dobronamerni, da se ne igramo politike, već da želimo zajedno s njima da zaustavimo ovaj trend”.

Za sada, kaže, njihovi apeli ne nailaze na odgovarajući odziv.

Milorad Vesić (Al Jazeera Balkans)


Podijelite članak
  • 112
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    112
    Shares

Povezani članci

Pratite nas na instagramu @072info

Something is wrong.
Instagram token error.