Izvještaj Porezne uprave FBiH ogolio finansijsku katastrofu: Rudnici duguju 1,2 milijardi KM

Da je stanje u rudnicima već duže vrijeme katastrofalno, nije neka tajna, ali ono se pogoršava iz dana u dan i kraj se ne nazire.

Porezna uprava Federacije BiH objavila je podatke o najvećim poreskim dužnicima, a situacija je takva da se na samom vrhu nalaze rudnici u sklopu koncerna Elektroprivrede BiH.

Zatvaranje rudnika

Tako je s početkom ove godine na vrh neslavne liste stigao i RMU „Kreka“, koji je uspio nadmašiti i dugove Željeznica FBiH, koje godinama kubure na vrhu ove liste.

Dug „Kreke“ Poreznoj upravi FBiH zaključno s krajem marta iznosi 171.636.089 KM, što je za šest miliona KM više nego u periodu krajem prošle godine. Poreski dug „RMU“ Breza iznosi katastrofalnih 131.427.866 KM i za tri mjeseca je povećan za 3,3 miliona KM.

Rudnik „Abid Lolić“ u Biloj kod Travnika na osnovu poreza je dužan 52.705.357 i u odnosu na prethodni kvartal veći je za 3.942.513. U vrhu liste poreskih dužnika nalazi se i RMU „Zenica“, no njihov dug nije povećavan, jer je Vlada FBiH pokrenula aktivnosti na njegovom zatvaranju. Oni su dužni više od 143 miliona KM.

Izazovno stanje

Na konferenciji povodom dvije godine Vlade FBiH, resorni ministar Vedran Lakić nije krio da je stanje u rudnicima katastrofalno i da je kompletan rudarski sektor na osnovu doprinosa dužan milijardu i 200 miliona KM, što je, prema njegovom mišljenju, sramotno. Kaže da gomilanje dugova traje već 10 godina.

– Rudnici i Elektroprivreda BiH su u najizazovnijem stanju, koje moramo sanirati. Mi smo u pripremi za naredni period, PUFBiH i kompletna Vlada kako da se riješimo nagomilanih troškova, odnosno dugova za doprinose – kazao je ministar Lakić.

Pokušaj saniranja

Lakić je mišljenja da je nepravedno prema privatnim kompanijama da javna preduzeća imaju privilegiju da ne plaćaju doprinose.

– U posljednju godinu i po je porasla proizvodnja iz rudnika uglja u odnosu na raniji period. Pojedini rudnici mogu isplatiti sve svoje finansijske obaveze. Nije lako stanje, a nadamo se da će u narednom biti i bolje. Pripremamo zakonsku regulativu da ovu u narednom periodu probamo sanirati – rekao je Lakić.

Uzroci alarmantne situacije u rudnicima u FBiH, koji samo po osnovu doprinosa duguju 1,2 milijarde KM, stručnjak za energetiku Nihad Harbaš vidi u izostanku investicija u mehanizaciju i otkrivanje novih nalazišta, niskoj produkciji rudnika, preglomaznoj administraciji…

– Postojeće količine uglja, do kojih se moglo lako doći, već su iskopane, a za nove su potrebne investicije. Drugi razlog je što je cijena uglja koji ide iz rudnika koncerna mnogo niža od tržišne – kaže Harbaš.

Harbaš potvrđuje i informacije da je broj uposlenih u administraciji jednak ili čak i veći od broja rudara koji kopaju ugalj, a cijelu situaciju usložnjava i značajan procent invalida rada koji u jamama i ne mogu raditi.

– Komotno mogu reći da je elektroenergetski sistem na infuziji, poput bazena u kojem nedostaje vode, a pumpe za navodnjavanje su pred izdisajem. Na ovaj način, bez investiranja u nove proizvodne kapacitete i razvoj mreže, ne možemo se nadati dobru. Potrebno nam je opredjeljenje šta će to zamijeniti ugalj, strategija BiH i FBiH, da znamo u kojem smjeru idemo – ističe Harbaš.

Profesor Željko Rička podsjeća na odluku kojom su rudnici stavljeni pod okrilje Elektroprivrede BiH, iako su i tada stizala upozorenja da će rudnici za sobom povući i EPBiH, što se upravo dešava. S druge strane, cijena struje je ispod tržišne, a njenim dovođenjem u realne okvire ispaštali bi građani i privreda.

– Ima i tih sumnji da je bilo jako puno neracionalnosti u poslovanju, da nije bilo ulaganja u rudnike, EP BiH je imala veliki izvoz električne energije koja je proizvedena iz uglja, ali se nije akumuliralo ništa da bi se poboljšalo stanje u rudnicima. Rudnici su i danas na najnižem tehnološkom nivou – kaže Rička.

Komentirajući ogromna dugovanja rudnika, Rička kaže da je nepoštivanje obaveze plaćanja doprinosa, ne samo u rudnicima, bilo tolerirano. To se odražava i na zdravstveni sektor, kao i Fond PIO.

– Kad neko iskoči iz sistema, onda se to s vremenom kumulira i sad to treba sanirati. Nekorektno je očekivati od privatnog sektora, koji radi i od svojih para živi, da uredno izmiruje svoje obaveze i tako pokrije taj gubitak u ovom sektoru. Zakoni praktično nisu jednaki za sve. Bojim se da će se to vratiti kao loptica i ta “zaraza” se širi i na privatni sektor – ističe Rička.