A on, on je moj 50 nijansi sive

Probudih se jutros poslije duge i burne noći. Nakon toliko vremena, prelazim rukom preko druge strane kreveta, nije prazna. Konačno tu leži neki muškarac, neko moj. Prelazim mu lagano rukom preko lica, on se promeškolji, a ja ustah jer je već odavno bilo vrijeme za to.

Na vrhovima prstiju prolazim sobom. Oblačim njegovu plavu košulju i odlazim do kuhinje. Ne znam zašto, ali jutro izgleda čarobno. Otvorih prozore, zrake sunca obasjaše moje lice, a miris peciva obližnje pekare ispuni kuhinju. Pogledah prolaznike, čudno je da nikada ranije nisam primjetila koliko zrače pozitivnom energijom. Predivno jutro!

Odlučih napraviti prvu jutarnju kafu „za dvoje“. Uključih kuhalo, ali ostajem u dilemi, koje šolje da izaberem. One za parove ili pak one „za samce“. U tih nekoliko trenutaka, dok sam čekala da voda provri prolaze mi najrazličitije misli. Prolaze mi svi oni strahovi koje sam nekada imala.

Žene imaju mnoge tajne, ono što skrivaju nekada čak i od njih samih. Boje se priznati da im je neko potreban, da ne mogu same. Boje se priznati sebi da nije sve u karijeri i u uspješnoj budućnosti. Da karijera nije ono što će te zagrliti kad ti je teško i kad si uplašena. Boje se nekada priznati da im je potreban neko, neko ko će ih razumjeti i ko će im pružiti podršku i podržati njihove ideje, ma koliko one i njima samim, glupe zvučale.

Ali u jednom trenutku ako sretnu onog pravog i to uspiju otkriti. Samo, treba im pružiti dosta vremena i strpljenja. Tako je i meni bilo.

Ali nakon svih silnih razočarenja, došao je on. Neko kome sam otvoreno mogla priznati sve. I za svaki svoj neuspjeli „prvi put“ i sve one fetiše koje imam…. po prvi put nisam se bojala priznati nekome kakve su moje potrebe, šta očekujem i šta pružam.

Nama ženama, svojstveno je da se trudimo ugoditi muškarcima do sebe stavljamo po strani. Mada ne treba biti tako. Mi smo stvoreni da bi jedni drugima ugađali i da se s nekim osjetimo kompletnim.

Sad, s „osmijehom 15 do 3“, se prisjetim svega onoga što se sinoć desilo. Prisjetim se  onog našeg „vrućeg“ razogovora za vrijeme večere, pa nježnih dodira dok smo se vozili do moga stana. Najviše me raduje ona naša razigranost dok smo se penjali stepenicama. I veličanstveni ulazak u stan, kada me prenijeo preko praga. A onda… po prvi put osjetila sam koliko mi je stan, iako naizgled mali zapravo čaroban. Kuhinja, moj radni stol, krevet… Sad je sve dobilo neke nove dimenzije…

Kuhalo se isključilo, što znači da je vrijeme da se vratim u krevet.

„Dobro jutro dušo.“ – govorim onako s osmijehom.

„Dobro jutro ljepotice.“, odgovara on onako uspavan, „Divno ti pristaje ta moja košulja.“

Laganim poljupcem zahvaljujem mu na komplimentu, spuštam kafu na noćni stolić i vraćam se pod pokrivač. Privlači me sebi, u njegovo naručje. Pokušavam mu oslušnuti srce. Kuca i to jako. Češkeći me po leđima, pita me da li ima tople vode. Odgovaram potvrdno. „Da bi užitak bio kompletan, zajedničko tuširanje je neophodno.“, promirmlja s onim zagonetnim osmijehom i doda da sam bila izvrsna sinoć.

Dobivaj najvažnije vijesti porukom na Viberu: KLIKNI OVDJE