Prenosimo vam i kritički ostvrt na predstavu Grebanje ili Kako se ubila moja baka.
8. JOAKIMINTERFEST 2013.
Grebanje ili Kako se ubila moja baka
drama Tanje Šljivar u režiji Selme Spahić – BOSANSKO NARODNO POZORIŠTE, Zenica, BIH – Velika Scena Knjaževsko Srpskog Teatar, Kragujevac – subota 12,otobar 2103.
RATNO DETINJSTVO I DRUGE PRIČE
Mlada autorka Tanja Šljivar prvu dramu „Pošto je pašteta“, napisala je na studijama dramaturgije u Beogradu i u toj drami je potražila istinsku inspiraciju u skorašnjoj istoriji svog kraja – rođena je i do skoro odrastala i išla u školu u Banja Luci, gde se posredno – srela sa ratnim islkustvima starijih. U toj svojoj prvoj drami, vrlo hrabro i kritički se odnoslia baš prema toj svojoj sredini – o motivima i načinu ratovanja, ali i vrstama aktivnosti u preživljavanju tih đavoljih godina, u kojima su neki učestvovali voljno, a drugi nevoljno. Ta prva drama Tanje Šljivar imala je uspeha, igrana je na Sceni u Podrumu beogradskog Ateljea 212 i specifičnim stilom – surovom kritičkom groteskom – protresla gledalište svuda gde je prikazana. Naravno – pred autorkom se našao tradicionalni problem – kriza druge drame! No ona se niije uplašila nego se ponovo, okrenula, ovog puta još ličnijem iskustvu – bavila se dečjim svetom, svetom škole i školskih dogadjaja u teško vreme i nekako povezala dva sveta kojima je dala predznak nasilja i licemerja. Pogledala je ponovo – u školske knjige i udžbenike, koje je čitala u osnovnoj školi i našla tamo razne provokativne gluposti, koje truju mladu glavu učenika i ovde i onde i tamo i ovamo i pripremaju, sisitematski, decu da postanu tačno onakvi kakvima ih želi jedno bolesno društvo, koje nalazi svoju jedinu realizaciju u ratu i nasilju.
Predstava rediteljke Selme Spahić i vrlo dobrog ansambla Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, otvorila je sve tajne pregrade i skrivene džepove ovog suptilnog i moderno napisanog dramskog teksta. Pre svega autori i izvođači su i sami počeli da tragaju po svojim iskustvima iz školskih dana koje su živeli u istom tom krvavom ratu, dok su i sami čitali u udžbenicima ko je prijatelj, a ko neprijatelj naroda kome pripadaju. Pored toga – glumci su išli u današnje škole i anketirali današnju decu – da bi bolje shvatili kako škola menja i prilagodjava savitljivu i prijemčivu dečju ličnost – otkrili su tajne energije novih upropašćenih generacaija. Jedna od tema ove potresne dramske priče je i odnos dece prema hendikepiranom drugu. Tek u tom odnosu pokazuje se, na najsuroviji način – dečji svet zagadjen opasnom hladnoćom i prezirom prema slabijem i nemoćnom. Naravno – u svim dečjim ujdurmama, koje nastaju na margini školskog programa, glavni pokretač i inspirator raznih vrsta netrpeljivosti i ciljanog licemerja, je lik Učiteljice – originalno pisan kao Učitelj. Sa velikom energijom i kritičkim stavom, lik potkupljive učiteljice, koja uspešno manipuliše dečjim željama i radnjama – odigrala je iskusna i srčana Faketa Salihbegović – Avdagić. Sve što smo iskusili, kao vidljivu ili prikrivenu nepravdu, u svojim školskim danima – sve ono zbog čega smo, svesni ili nesvesni, samo duboko povredjeni i ogorčeni – teško proživeli u tim prvim i gorkim danima školovanja – sve je to kao učitelčjica, tipična, ali retko tako prikazana – dala u svojoj ulozi ova glumica. On je vešto vodila igre grube huškačke politike medju decom kao i, posredno, medju njihovim roditeljima.
Mladi, odlični glumci, u ovoj vrlo studioznoj predstavi – Lana Delić, Dženana Džanić, Enes Salković, Snežana Vidović, Nusmir Muharemović i Maja Izetbegović, predvođeni vrlo nadahnutom mladom rediteljkom Selmom Spahić, našli su načina da odgovore na skrivene strepnje koje ih, očigledno – proganjaju od osnovne škole. To su tajne i javne surevnjivosti, to su zagrižene tvrdoglavosti, to su neostvarene ambiicje, ljubomora, mržnja, gadjenje, strah i bolesne opsesije, neostvrene tajne ljubavi… sve ono što dečji svet – koji se uglavnom prikazuje kao idilična lakoća – čini nepodnošljivim i opasnim. Naravno da je u pozadini svega rat – kao neka stoglava aždaja, koja se uvukla u sve pore žiovota i truje sve odnose, a naročito razarajuće utiče na dete u odrastanju. Višestruko se prelamaju razne vrste iskustava – pervertirana dobročinstva, nakazne pobede, lažni altruizam, uvredljive ideološke matrice… u svesti i u svetu deteta – ovde prikazanima iz neobično jasnog ugla devojčice u osnovnoj školi.
Naravno da je dramaturgija ovog komada morala da bude iskidana, nervozna, sastavljena od kratkih, britkih slika, koje ubadaju u iskustvo i, oporom energijom istine, zasecaju u osećanja osnovne čovečnosti. To je dramaturgija u kojoj se preskaču i neposredno povezuju razna vremena, ali se sve priče nastavljaju i dovršavaju u toj učionici u kojoij se i uči i spremaju se priredbe i proizvode se razna materijalna dobra, kao zalog pažnje za opšte potrebe…Tu dramaturgiju Tanje Šljivar, u koju je ova mlada autorka uložila slike sopstvenog detinjstva, ali i znanje o ljudima i bol mladosti, ostavljene da se smuca po perifeiji razumevanja, da nikad ne ostvari onaj mnimum tolerancije, koji oplemenjuje život u društvu…takvu dramaturgiju dočekala je spremno i iskusno, takodje mlada rediteljka Selma Spahić i potvrtdila je u pozorišnoj igri istine, kojoj je ritam bio iskidan i stalno dopunjavan novim informacijama, koje su donosili i glumci i video projekcja i svetlo… i sve to u odličnoj scenografiji – jednoj ogromnoj iskidnoj fasadi koja je nekad bila slika uspeha i života, a sada svedoči o rušenju spoljnog i unutrašnjeg sveta – odličan rad Mirne Ler. Kostimi Sanje Džebe, u svoj svojoj skromnosti i sirotinji, jasno su doneli sliku sveta u kome se drama dogadja. Muzika Draška Adžića, bila je jasan znak scenskih akcenata i povezivala je scene koje su bežale jedna pred drugom i vraćale se u krug igre, da nas još jednom i još jednom osveste i podsete kako se ne sme živeti. Čestitam na velikom trudu i želim predstavi dug život sa publikom koja će je razumeti. BRAVO!
Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – ponedeljak, 14. oktobar 2013.
