Koliko iznose penzije u Evropi? U ovim zemljama penzioneri živi najbolje: Evo gde primaju i do 4.800 eura mjesečno

Modeli sa tri stuba u Holandiji i Švajcarskoj kombinuju državne, profesionalne i privatne penzije, ali visoki životni troškovi utiču na realnu vrednost primanja

 Austrija ima zajednički sistem za sve zaposlene, veće doprinose i penzije koje se isplaćuju 14 puta godišnje i prilagođavaju inflaciji

U diskusijama i razlikama u penzijama, druge zemlje se često navode kao uzori. Kako funkcioniše njihovo osiguranje i šta će građanima na kraju ostati – donosimo vam detaljan pregled koji analizira penzijski sistem u Evropi 2026. godine.

U Nemačkoj, komisija trenutno razmatra kako obezbediti udoban život u starosti uprkos merama štednje i starenju stanovništva. Nakon uzbuđenja oko izjava kancelara Fridriha Merca o zakonskoj penziji kao „osnovnoj sigurnosti“, ministarka za socijalna pitanja Barbel Bas je naglasila da konačni model mora da obezbedi životni standard.

Prema rečima liderke SPD-a, druge zemlje to bolje rade – nemačke zakonske penzije, sa prosekom od 1.400 evra za muškarce i 940 evra za žene, su niske u poređenju sa ostatkom Evrope. Austrija se najčešće navodi kao uzor.

Austrija: Zajednički sistem za sve

U Austriji, prosečna penzija za muškarce je oko 2.400 evra, a za žene 1.700 evra. Penzije se isplaćuju 14 puta godišnje i prilagođavaju se inflaciji. Glavna razlika: ne pravi se razlika između državnih službenika i onih koji to nisu – svi, uključujući državne službenike i samozaposlene, uplaćuju u isti sistem. Međutim, doprinosi su veći (22,8% u poređenju sa nemačkih 18,6%), a država uplaćuje znatno više u penzioni fond.

Holandija i Švajcarska: Modeli sa tri stuba

Holandija se često navodi kao primer izvrsnosti. Svi stanovnici imaju pravo na državnu penziju, a postoji i obavezna profesionalna penzija, od koje u proseku dve trećine isplaćuje poslodavac. Zakonska starosna granica za penzionisanje je 67 godina.

Švajcarska takođe koristi sistem sa tri stuba. Prvi je državni (bez gornje granice doprinosa, ali sa ograničenim isplatama), drugi je profesionalan, a treći je privatni sa poreskim olakšicama. Iako penzija od 4.800 evra mesečno zvuči kao mnogo, moraju se uzeti u obzir izuzetno visoki troškovi života i zdravstvenog osiguranja, piše n-tv.

Švedska: Fleksibilnost i fondovi akcija

U Švedskoj građani sami odlučuju kada će se penzionisati (najranije sa 64 godine). Deo doprinosa (2,5%) se ulaže u „premijum penzije“ – fondove koje građani sami biraju, što omogućava veći povraćaj uloženog novca.

Francuska i Velika Britanija: Reforme pod pritiskom

Uprkos masovnim protestima, Francuska je pokušala da podigne starosnu granicu za penzionisanje na 64 godine, ali je to sada suspendovano. S druge strane, Velika Britanija je već podigla starosnu granicu na 68 godina za mlađu generaciju. Državna penzija u Britaniji od oko 1.108 evra mesečno se ne smatra dovoljnom za život, zbog čega su poslodavci obavezni da uplaćuju u privatno osiguranje za zaposlene.