Malinari se ne nadaju dobroj zaradi u narednim godinama

406

Situacija na tržištu nije povoljna za sektor malinarstva u Srbiji, pa narednih godina ne treba očekivati veliku zaradu od prodaje i izvoza tog voća. U takvoj situaciji, i pored svih mogućih ušteda, biće potrebna pomoć kako bi domaća prizvodnja maline preživela, sledstveno i mnoga sela koja žive od voćarstva.

– Najvažnije je da održimo domaću proizvodnju maline. Ako dozvolimo da proizvodnja maline nastavi da se smanjuje, mi ćemo ostati bez Zapadne Srbije (veliki deo proizvodnje u obavlje se u tom delu Srbije). Najlakše je reći „dižemo ruke“ – kazao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić.

On je na debati „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“, koju su organizovali Zadružni savez Srbije i Zemljoradnička zadruga „Agro-eko voće“ na Beogradskom sajmu, naglasio da „ne očekuje neku veliku zaradu od maline u narednim godinama“.

Rajić kaže kada mnogi faktori utiču na proizvodnji, naročito kada nema (dobrih) finansijskih rezultata.

– Upozoravali smo tokom septembra da su Ukrajinci krenuli sa 35 dinara (cijenom maline), Poljaci sa rolendom (sorta maline) od 1,6 (eura po kilogramu) i da smo se mi ove godine „preganjali“ sa po 230 ili 240 dinara po kilogramu (maline). Najveći se poslovi trenutno sklapaju na dva do 2,3 eura (po kilogramu maline) ima tu i ugovora koji se prenose iz prethodne godine – dodaje profesor Rajić.

On podseća da je, prema podacima Uprave carine, do kraja septembra izvezeno oko 50.000 tona maline iz Srbije, po cijeni od 4,27 eura za kilogram, a da su ti poslovi ugovoreni prethodnih godina.

– Videćemo, kada podvučemo crtu za ovu godinu i za sledeće proleće, po kojim cenama su naši hladnjačari izvozili malinu. Prošla godina je bila katastrofa, ove godine bankari rade svoj posao, neće vam gurnuti stolicu ispod nogu, nego će vam staviti još jednu omču, imate jedan, drugi kredit i tako redom – smatra Rajić.

Prema njegovim rečima, pred malinarima je veliki izazov, ali nije samo malina problem, pošto je zbog svog značaja „povukla (naniže) i druge vrste voća“.

– U lancima prodaje retko ko ima dugoročne dobre ugovore, stranci se ograđuju, prave ugovore za jednu godinu, štite se upravo zbog velikih promena na tržištu. Logično, jer je zbog ekonomske situacije opada i platežna sposobnost njihovih građana – dodao je Rajić.

On kaže i da bi trebalo razmišljati o smanjenju troškova proizvodnje, uključujući i transport maline, u situaciji kada ima mnogo mladih zasada. Takođe, prema njegovim rečima, od koristi može da bude i početak hlađenja maline na samoj parceli, kako bi se održao njen kvalitet, jer i to utiče na konačnu cenu.

– Hajde da vidimo po kojoj ceni mi proizvodimo malinu, ako imamo ovu cenu od 230 dinara, a možemo tražiti da ona bude i 1.000 dinara i neće proći (na tržištu), hajde da vidimo gde možemo da malo uštedimo, imali smo prošlu godinu gde su nam inputi (troškovi proizvodnje), bili jako veliki, ove godine se to polako vraća u neku svoju normalu – kaže Rajić.

– U sektoru malinarstva dosta je urađeno, posebno osnivanjem zadruga, došli smo do broja od 1.000 takvih organizacija u Srbiji, počeli su da se primenjuju neophodni standardi u njenoj proizvodnju i preradi. Ipak, ponovo imamo probleme u sektoru malinarstva u Srbiji – rekao je direktor Zadruge „Agro-eko voće“ iz Milićevog Sela kod Arilja, Božo Joković, koji je i predstavnik grupacije koja okuplja male hladnjače, kao i proizvođače maline, „Naše voće Srbija“.

– Ovo je najteži period koji se dogodio, iz raznoraznih razloga – dodao je Joković.

Prema njegovom mišljenju, trebalo bi napraviti analizu i naći rešenja za izlaz iz ne baš lake situacije.

– Taj izlaz nije moguć bez institucija Republike Srbije, koju priznajemo kao jedinog partnera i za sagovornika, ministri i sekretari zamenljiva kategorija, ministarstva su institucije, naš sagovornik u svemu tome – dodao je Joković.

Za ta rešenja, kako ocjenjuju, ima vremena do sledeće berbe sezone 2024. godine. Kako naglašava, probijeni su svi rokovi, Srbija ima velike probleme u sektoru malinarstva. Kako naglašava, pojedinačni interesi su isplivali na vrh, a celokupna braša sektora malinarstva je zapala u problem.

Mali hladnjačari i malinari našli su se u problemu zbog visoke otkupne cene maline prošle 2022. godine koja se kretala od 500 do preko 600 dinara za kilogram, da bi kasnije pala, na oko 200 dinara za kilogram tokom 2023. godine.

– Nemamo pravo na grešku, ako smo napravili grešku 2022. i polugrešku 2023. godine, mislim da nemamao pravo treći put, ili ćemo krenuti putem kojim treba da idemo ili ćemo jednostavno da stanemo, pa da vidimo šta nam je dalje činiti – napominje Joković.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihajlović, rekao je kako je jedino rešenje za probleme u sektoru malinarstva udruživanje proizvođača u zadruge.

– Moj odgovor je zadruga, ona je i prošlost i sadašnjost i budućnost, bez udruživanja nema većih šansi. Neko je podelio da tu postoje mali srednji ili veliki, nikoga ne treba svrstavati, „lanac“ treba da postoji od proizvođača, udruženih u zadrugu i izvoznika – ocenio je Mihajlović.

Prema njegovim rečima, kada se prekine taj lanac, često dođe do problema. Kaže i da su voljni da svakog ko ne veruje u koncept zadruge odvedu da to pogleda, kako izgledaju dobri primeri zadružne prakse.

Jedan od primera uspešnog zadrugastva je Zadruga „Mrkšićevi salaši“ kod Srpskog Itebeja u Vojvodini koji plasman svojih proizvoda ostvaruje preko jednog od većih lanaca malopradaje u Srbiji.

Nova ekonomija