Misteriozni dronovi iznad aerodroma širom Evrope – o čemu je reč

Dronovi su pronađeni širom Zapadne Evrope u blizini aerodroma, vojnih baza i elektrana, kao dio sumnjivog programa „hibridnog ratovanja”. Prvo stiže upozorenje, taj bestjelesni glas preko razglasa: „Molimo vas za pažnju. U gradu je oglašena vazdušna opasnost. Molimo vas da se uputite u sklonište na spratu minus dva”. Zatim se čuje zujanje nalik komarcima koje prave stotine ruskih dronova koji se gomilaju tik iznad oblaka. Odmah poslije toga čuje se rafalna paljba protivavionske odbrane, udaljene eksplozije, a zatim i onaj zlokobni zvuk sirena hitne pomoći i vatrogasaca. To je sumorna stvarnost noći u Kijevu i drugim gradovima širom Ukrajine. Riječ je o napadačkim dronovima koji eksplodiraju pri udaru. Danas su dronovi uobičajeno oružje u savremenom ratovanju, ali njihova upotreba nije ograničena samo na bojno polje. Širom zapadne Evrope, daleko od Ukrajine, primijećeni su kako nadlijeću oko aerodroma, vojnih baza i elektrana, što je, kako se sumnja, dio „hibridnog rata” koji vodi Rusija, a neki spekulišu da se koriste za ispitivanje sposobnosti odbrane pojedinih zemalja NATO-a koje pomažu Ukrajini. Nedavna pojava dronova iznad Poljske, kao i veliki broj ovih letjelica koje su primijećene iznad kritične infrastrukture u mnogim zemljama Evrope, među kojima su Belgija, Danska, i u najnovijem slučaju Holandija iznad aerodroma u Ajndhovenu, izazvali su zabrinutost u pojedinim članicama NATO-a. Sada se govori da bi trebalo izgraditi „zid protiv dronova” radi zaštite pojedinih dijelova Evrope. Oko 20 ruskih dronova je 9. septembra preletjelo Ukrajinu i ušlo u vazdušni prostor Poljske, zbog čega su zatvorena četiri aerodroma. NATO borbeni avioni su hitno poletjeli, nekoliko dronova je oboreno, dok su se ostali srušili širom Poljske, a njihovi ostaci se rasuli u više regiona. Jedno od najvećih i najozbiljnijih kršenja vazdušnog prostora NATO-a od početka rata u Ukrajini je bio poziv Evropi na buđenje. Zato se čini da je razgovor o mogućoj izgradnji zida protiv dronova još hitniji. „Ovi nedavni upadi su zaista dali zamah ovim razgovorima”, objašnjava Katja Bego, viša istraživačica u programu međunarodne bezbjednosti u britanskom analitičkom centru Četem hausu Chatham House. Dronovi, ili zvanično bespilotne letjelice, već su promijenili način ratovanja. Na poljima smrti u istočnoj Ukrajini uglavnom se koriste mali dronovi kratkog dometa, obično dugi oko 25 centimetara, koji nose smortonosna eksplozivna punjenja. Ali oni trenutno ne predstavljaju prijetnju ostatku Evrope. Međutim, veći dronovi, od kojih neki mogu da prelete više od 1.000 kilometara, podstiču pozive za izgradnju evropskog zida protiv dronova. Rusija je ranije uvozila iranske dronove tipa Šahid-136, ali sada proizvodi sopstvenu verziju Geran-2. Neki Gerani su bili među dronovima koji su u septembru uletjeli u vazdušni prostor Poljske. Neki se pitaju šta bi se desilo kada bi Rusija jednog dana poslala više od 200 dronova? Ili, recimo 2.000 dronova? Kako bi NATO reagovao i zapravo, da li bi uopšte mogao da reaguje? „To nije ni delotvorna ni razumna upotreba novca poreskih obveznika”, kaže Andre Rogačevski, izvršni direktor Netcompany, danske IT kompanije koja razvija digitalne sisteme za evropske vlade. Ukrajina je pojačala napade dronovima dugog dometa na ruske aerodrome i kritičnu infrastrukturu poput petrohemijskih postrojenja, čime je rat donijela običnim Rusima. U upotrebi su i pomorski dronovi – bespilotna plovila koja mogu da se kreću po ili ispod površine vode. Takve je Ukrajina koristila protiv ruske Crnomorske flote i postigla je razarajući učinak. Ali postoji nešto još zlokobnije od dronova koji se jasno identifikuju i koje koriste države koje su u otvorenom ratu. A to je najezda misterioznih, anonimnih dronova koji su se pojavili. Ponekad se ovi dronovi pojavljuju usred noći, u blizini evropskih aerodroma, a ranije ovog mjeseca primijećeni su i iznad glavne vazdušne luke u Belgiji, nedaleko od Brisela. Slične pojave zabilježene su i u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Njemačkoj, Litvaniji, Holandiji. Za razliku od jasno prepoznatljivih ruskih dronova za napad u Ukrajini, ovi „civilni dronovi” u Zapadnoj Evropi do sada nisu bili naoružani eksplozivom. Ali pošto se lansiraju anonimno, teško je dokazati odakle dolaze, ko ih je aktivirao, ili čak da li se lansiraju sa brodova u prolazu. Sumnja se da to radi Rusija, a zapadni obavještajni zvaničnici vjeruju da Moskva koristi posrednike za lansiranje dronova kratkog dometa sa teritorije tih zemalja, da bi izazvala haos, zastoje i probleme. Kremlj poriče bilo kakvu odgovornost. Belgija je značajna meta, jer se u toj zemlji nalaze sjedište NATO-a, institucije Evropske unije EU i Euroclear, finansijska klirinška kuća koja vrši međunarodne transakcije vrijedne bilione dolara. I dalje se raspravlja da li Evropa treba da odmrzne rusku imovinu vrijednu oko 200 milijardi evra koja se nalazi u Belgiji, i upotrebi je za pomoć Ukrajini. Da li je onda slučajnost što su misteriozni dronovi primijećeni u blizini aerodroma u Briselu i Liježu, kao i jedne vojne baze? Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo RAF Velike Britanije je poslalo tim stručnjaka za borbu protiv dronova da pomogne Belgiji da ojača odbranu. Ipak, misteriozni dronovi su zabrinjavajući, kako zbog opasnosti koju predstavljaju za avione pri poletanju i slijetanju, tako i zbog mogućnosti vršenja nadzora, naročito u blizini vojnih baza i kritične infrastrukture kao što su elektrane. Plan o izgradnji zida protiv dronova predstavlja evropski odgovor na prijetnju prekograničnih upada dronova koji se lansiraju iz Rusije. Zid se opisuje kao integrisani, koordinisani, višeslojni sistem odbrane koji bi u početnoj fazi trebalo da se proteže od baltičkih država do Crnog mora. Najvjerovatnije bi se sastojao od kombinacije radara, senzora, sistema za ometanje, i oružanih sistema za otkrivanje dronova, a zatim za njihovo praćenje i uništavanje. Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavila je da bi novi sistem protiv dronova trebalo da bude potpuno operativan do kraja 2027. Nije iznenađenje da su države koje žele da se takav sistem što brže uspostavi, među kojima su Poljska i Finska, upravo one koje su geografski najbliže Rusiji. Katja Bego smatra da je takav sistem neophodan i da je odavno trebalo da se izgradi. „Nije u pitanju samo odbrana od dronova. „Duž istočne granice zaista nema dovoljno tradicionalne protivraketne i protivvazdušne odbrane”, dodaje. Ipak, zid protiv dronova nije čarobni štapić za protivvazdušnu odbranu, a neki sumnjaju da je takva zamisao ostvariva. Robert Tolast, istraživač u Kraljevskom institutu za ujedinjene službe RUSI, londonskom istraživačkom centru za pitanja odbrane i bezbjednosti, tvrdi da je izgradnja neke „vrste neprobojnog zida” nemoguća. Ipak razumije zašto se o tome govori i zašto bi trebalo pokušati. „Za zemalje koje se graniče sa Rusijom – baltičke države, Poljsku, pa i Njemačku, jer su naravno u dometu tih letjelica dugog dometa, apsolutno je neophodno pokušati izgraditi neki takav sistem”, kaže on. „Zamisao nije da se zapravo izgradi potpuni zid ili nešto što je potpuno neprobojno”, saglasna je Bego. „To nije baš moguće – ni zbog dužine granice niti zato što dostupne tehnologije nisu 100 odsto neprobojne. „Radi se o kombinaciji sistema koji bi, nadamo se, mogli da otkriju različite tipove dronova i da ih zaustave”. Fabijan Hinc, istraživač u Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu, opisuje čitav spektar mogućnosti za otkrivanje dronova. „Možete da koristite akustično otkrivanje: vazdušne radare koji odlično otkrivaju ciljeve koji nisko lete; zemaljske radare koji imaju kratak domet protiv ciljeva koji nisko lete, ali koji veoma dobro funkcionišu i protiv ciljeva koji lete visoko. „Možete da upotrebite optičke sisteme, infracrvene sisteme – a po otkrivanju mete, postoje dvije mogućnosti – ili da pretnju onesposobite soft kill ili da je fizički uništite hard kill”. Hard kill znači fizičko uništavanje drona, bilo vatrom iz oružja ili raketama. Soft kill podrazumijeva onesposobljavanje drona, obično elektronskim sredstvima. Rusija i Ukrajina na frontu uspijevaju da izbjegnu onesposobljavanje dronova jer ih opremaju optičkim kablovima dugim desetinama kilometara koji se odmotavaju tokom leta, ali to nije izvodljivo za letjelice koje prelaze stotine kilometara iznad granica drugih zemalja. Što se tiče uništavanja dronova, Hinc opisuje više načina na koje to može da se izvede: od raketa zemlja-vazduh do borbenih aviona i helikoptera. „Mogu da se upotrebe i laseri, koji bi takođe mogli da budu korisni, ali nisu baš čudotvorno oružje kakvim ih neki predstavljaju”, dodaje on. Andre Rogačevaski smatra da učinkovita alternativa može da bude blokiranje i ometanje signala. Međutim, da bi zid protiv dronova bio efikasan, mora da bude sposoban da odgovori na širok spektar prijetnji iz vazduha koje sve mogu da dođu istovremeno. U takve incidente spadaju sajber napadi, širenje dezinformacija, postavljanje zapaljivih naprava u skladištima tereta, prismotra, i ponekad sabotaža podmorskih kablova. A ipak, na bezbjednosnom forumu u Bahreinu održanom ranije u novembru, italijanski admiral Đuzepe Kavo Dragone, predsjedavajući Vojnog komiteta NATO-a, rekao mi je da je od svih odbrambenih potreba NATO-a, protivvazdušna odbrana trenutno glavni prioritet. Prve faze zida protiv dronova trebalo bi da budu aktivirane u roku od nekoliko mjeseci, iako sve pojedinosti još nisu finalizovane. U međuvremenu, Saveznička komanda za transformaciju ACT, čije sjedište je u Norfoku u američkoj državi Virdžiniji, radi na dugoročnijim rešenjima. To je težak izazov. Tolast kaže da je najveći izazov zida protiv dronova veličina teritorije koju treba da štiti. „Potreban je ogroman sistem taktičkih radara za dronove koje lete nisko i veći radari za ciljeve na velikim visinama, koji treba da se rasporede duž hiljada kilometara. „A potrebni su i isplativi presretači i snage koje će biti spremne da reaguju 24 sata dnevno. „Sistem nikada neće biti potpuno neprobojan, a čak i ako cene radara i presretača budu padale, malo je vjerovatno da ovo može da bude jeftino.” Finansiranje je složeno pitanje. „To je zaista teško pitanje za odbranu”, kaže Tolast. „Čak i uprkos sve većim izdvajanjima evropskih zemalja za odbranu, [za finansiranje ovog zida] biće velika konkurencija iz drugih sektora odbrane – potrebno nam je više brodova, podmornica, pa čak i nuklearnog oružja, i satelita, takođe. „Zbog toga će izgradnja zida protiv dronova za neke biti pomalo finansijski kontroverzna tema”. Zid bi mogao da se finansira kombinacijom sredstava EU, nacionalnih budžeta posebno zemalja istočne Evrope i kamata od zamrznute ruske imovine. Bego kaže da je u početku zid protiv dronova bio planiran samo za odbranu duž istočnog krila NATO-a, ali da se koncept proširuje otkako je EU preuzela vodeću ulogu u projektu. „Svi shvataju da nešto mora da se preduzme i da postoji potreba da se ovo koordinira i da se obezbijedi novac, ali ko i kako – to je i dalje predmet rasprave… „Što želite da sistem bude neprobojniji, to će biti skuplji”. Što se tiče roka za aktiviranje zida, Tolast smatra da je 2027. veoma ambiciozan plan. Ali dodaje: „Do tada svakako može da se postigne znatno viši nivo zaštite”. Jer čim se uvedu nove mjere protiv dronova, pojavljuju se i novi oblici prijetnje dronovima koje mogu da ih zaobiđu. Zbog svega ovoga, čini se da je ovo neka vrsta nove trke u naoružanju. „Razvojni ciklusi tehnologija u ovoj oblasti su izuzetno ubrzani, naročito u ratnim uslovima”, kaže Džoš Burč, suosnivač britanske kompanije Gallos Technologies, koja ulaže u bezbjednosne tehnologije. „To znači da će svaka odbrana protiv dronova ubrzo zastarjeti, jer agresor prilagođava svoj pristup. „Agresor posmatra, prilagođava se, ponavlja, sve dok ne pronađe način da probije odbranu”, kaže on. Umjesto izgradnje zida protiv dronova, da li je bolje ciljati baze iz kojih se dronovi lansiraju – ili kako bi se reklo: problem treba saseći u korjenu, a ne baviti se njegovim posljedicama. „Jedno je postati otporniji na ove napade, ali bi bilo mnogo bolje kada se oni uopšte ne bi dešavali”, tvrdi Bego. „A to zapravo znači da se Rusiji ili bilo kome ko stoji iza ovih aktivnosti mnogo jasnije stavi do znanja da takvo ponašanje prelazi granicu. „Da ima posledice i da će ih oni snositi. „To je važno i to bi zaista trebalo da bude dio pristupa”. Ali bilo kakav predlog da NATO gađa ruske ciljeve fizički, a ne digitalno u sajber prostoru, bio bi nevjerovatno rizičan i izazvao bi eskalaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, izazov za NATO, a posebno najmoćniju članicu Sjedinjene Države, je kako pomoći Ukrajini da se odbrani, a da se pritom NATO ne uvuče u direktan rat protiv Rusije. Izgradnja zida za odbranu od dronova u Evropi je jedno, a napadi na mjesta odakle se oni lansiraju je sasvim nešto drugo.