Nermin Alimanović, prvi Rom iz Visokog koji je obavio hadž u posljednjih 60 godina 

Nermin Alimanović rođen je 1979. godine u Sarajevu, a sa suprugom Halimom živi u Visokom. Otac je Ernada i Edvarda i djed Elnura i Ajše.

Prva knjiga koju je pročitao, kako ponosno ističe, jeste Kur’an, i to u svojim četrdesetim godinama. Čežnja da bolje upozna islam je nastala nakon sna koji mu je, kako kaže, u potpunosti promijenio život.

– Jedne prilike 2016. godine u ramazanu sam usnio san. Meleci su me zvali da klanjam sabah namaz. Ja sam spavao u kući, a meleci su me pozivali riječima: “Nermine, hajde, dalek nam je put, trebamo na sabah!”. Ja nisam bio u vjeri. Nisam znao ni Fatihu proučiti. Nisam znao ništa. Ljudi, koji su me pozivali, bili su u bijelom. Nisam vidio svjetlost, niti sam im vidio lice. Samo sam vidio bijelo. Iza njih sam vidio puno ashaba. Taj čovjek mi je rekao: “Nermine, hajde, vidiš da čekaju na tebe! Dobro bi bilo da stignemo na namaz. Sabah je vrijedan, nemoj da ga propustimo.” Ja sam se probudio i rekao ženi:”Halima, ja sam sanjao takav san.” Pitala me je da li sam dobro, da mi se nije šta desilo. Rekao sam joj: “Nije, sanjao sam san u kojem su me pozivali da klanjam sabah.” Ustao sam, okupao se. Nisam znao uzeti abdest. Rekao sam ženi: “Odoh ja u džamiju.” Kaže ona:”Nermine, pa šta ti je?” Ja ponovim: “Odoh ja u džamiju, mene su pozvali. Strah me je da se ne odazovem – ispričao je Nermin.

Nakon što se okupao, otišao je u, kako priča, u svoju Kraljevačku džamiju kod Ilham efendije koji je učio sehursku mukabelu.

– Bilo je tu dvadesetak žena i isto toliko muškaraca. Bio sam puno nervozan jer je to bio prvi put da sam ušao u džamiju. Nisam znao šta je mukabela, nisam znao šta su sabahski sunneti, farzovi. Sjeo sam, ali sam se od nervoze počeo znojiti. Kad je došlo vrijeme da uči naš mujezin Juso, počeli su sunnet klanjati. Ja ne znam kako ću ruke staviti, je li ovako ili onako?!

Elhamdulillah, hvala dragom Allahu na blagodatima, pa sam naučio.

Ja nisam znao sunnete klanjati, ali kada je počeo farz rekao sam:”Iktedejtu bihaze-l-imami.” Rekao sam: “Odlučio sam da klanjam za imamom.” I klanjali smo mi sabah. Potom smo izašli napolje i ja sam efendiji ispričao san. Rekao mi je da dođem na podne namaz. Dok je on učio podnevsku mukabelu meni su dolazili kur’anski ajeti u glavu. Išao sam četiri, pet dana u džamiju. Nisam znao ni Fatihu ni Ettehijjatu, nisam znao ništa što je potrebno za klanjanje. Međutim, imao sam prijatelja Muhameda Halilovića kojem sam otišao i rekao da bih volio da počnem klanjati. Rekao mi je da idem kući i da će mi za dan, dva donijeti Ilmihal. Tako je i uradio. Zahvalio sam mu se. Otišao sam kod efendije i on mi je pokazao Fatihu i rekao da je polahko počnem učiti, što sam i uradio. Kada sam naučio Fatihu, Ilham efendija mi je rekao da ćemo dalje nastaviti. Prešli smo na Kulhuvallahu. Nakon nekoliko dana naučio sam i tu suru. Hvala dragom Allahu na blagodati – kazao je Nermin.

Dodao je kako je onda učio suru po suru, te da mu je jedne prilike, dok su izlazili iz džamije na Kraljevcu, hadžija Ibrahim poklonio Sufaru.

– Uzeo sam Sufaru i otvorio. Rekao sam mu:”Živ bio, ti meni Sufaru daješ, a ja ne znam ni abecedu ni tablicu množenja. Ja sam samo završio četiri razreda osnovne škole.” Tokom protekle tri godine završio sam vanredno osnovnu školu. Tako smo Ilham efendija i ja počeli učiti Sufaru, što je potrajalo četiri, pet mjeseci, a potom sam počeo učiti Kur’an. Jedne prilike mi je Ilham efendija rekao da dobro napredujem i da bih trebao početi više učiti i raditi. Ibrahim Hadžić mi je poklonio Kur’an. Hvala mu. Da je živ i zdrav – priča Nermin.

Nermin Alimanović  je 2017. godine prešao na učenje Kur’ana.

– Prva knjiga koju sam proučio i pročitao je Kur’an. Ja jesam išao u školu do četvrtog razreda. Bile su lektire, ali ja nikada do tada nisam pročitao niti jednu. Nisam bio zainteresovan. Sada, kako sam u zadnje tri, četiri godine zainteresovan, učim moj Časni Kur’an, i to na arapskom jeziku – kaže Nermin.

Budući visočki hadžija ne krije ushićenje što je ove godine među bosanskohercegovačkim hadžijama.

– Mi se nalazimo trenutno u Mekki. Mene duša boli. Što me boli duša? Ja unazad četiri, pet godina nisam ni u snu mogao pomisliti da ću doći u džamiju, da ću naučiti napamet Fatihu, da ću naučiti, Felek, Nas, suru Jasin – kaže Nermin.

Kako sam kaže, “nekome Allah otvori vrata malo manje, nekome malo više”.

– Ja sam toliko sretan i zadovoljan što me je Allah, dž.š., počastio sa umrom, inšallah, još malo pa će me počastiti i sa hadžom. Meni je srce puno. Dođe mi da zaplačem – kaže Nermin.

Nermin je primjetio i bereket u svom životu kako je krenuo, kako kaže, pravim putem.

– Žena mi je počela klanjati, kao i moji sinovi Ernad i Edvard. Ja sam, ljudi, presretan. Ja prije nisam znao šta je to. Sad zaradim 20, 30, 50 maraka. To je isto kao kad sam prije zarađivao 200, 300, 500 maraka. Ali, te su pare bile haram. Sad zaradim 50 maraka i s njima proživim po tri, četiri dana. Ne mogu ih potrošiti. Žena me počastila ove godine, pokrila se. Ispratila me je sa maramom. Hvala ti Halima. Učinila si me sretnim – kazao je Nermin.

Ovaj Visočanin ne krije zadovoljstvo ovogodišnjom organizacijom umre i hadža.

– Nalazimo se u hotelu u kojem je toliko hrane da može biti za dvije hiljade ljudi, a nas je ovdje oko jedne hiljade. Hotel je sa pet zvjezdica. Ja sam prezadovoljan. Nisam baš hodao po hotelima, da mogu uporediti, ali ovim sam prezadovoljan. U Medini isto tako. U Medini je naš hotel bio uz sami Harem. Nije nam trebalo pet, šest minuta do Harema, do Poslanikove džamije.

Nermin Alimanović je prvi Rom iz Visokog koji je obavio hadž u posljednjih 60 godina.

– Čuo sam od Ibrahima Hadžića, koji je bio glavni imam u Visokom, da je rekao neko od naših Roma, da unazad 50, 60 godina nije bilo Roma koja je otišao na hadž iz Visokog. Možda ljudi jesu išli, ali se nisu predstavljali kao Romi. Ibrahim mi je kazao da je on u Visokom dugo i da je penziju tu stekao, te da sam ja prvi Rom u zadnjih 50, 60 godina koji je obavio hadž – Nermin.

Svima koji žele obaviti hadž, a posebno svojim Romima, on je uputio poruku:

– Svi vi koji imate volju i želju da dođete na hadž, vjerujte mi, nije malo 12.000 maraka, ali, isplati se. Dali biste vi i 112.000 maraka. Taj rahatluk, to uživanje, tu ljepotu ne mogu vam prepričati. Moje srce je puno, prepuno. Preporučujem svojim Romima da svi koji žele dođu i padnu na sedždu. Vjerujte, nećete se pokajati – kazao je Alimanović.

(Ernad Pandžić/Preporod.info)