Njemačkoj hitno trebaju radnici za njegu starih i bolesnih osoba

Reporterka DW je u jednoj bolnici pratila rad njegovatelja, koji kažu da jedva sve postižu.

110 sa 70. Krvni pritisak vam je normalan, to je dobro. Kako ste danas?.

Sestra Valentina B. ovog jutra nema mnogo vremena za razgovor.

Nakon što je upisala vrijednosti, žuri u sljedeću sobu sa pacijentima.

“Danas imamo 23 pacijenta koje treba rutinski pregledati prije ljekarske vizite u osam sati”, kaže ona, prije nego što je jednoj pacijenetkinji stavila novu kesicu sa infuzijom.

Pomaže joj kolega Oleg Buš (48), šef odjeljenja za njegu na opštoj hirurgiji klinike Helios u Zigburgu. Već više od 20 godina radi kao medicinski tehničar u bolnici i zapravo voli svoj posao-da nema tog vječitog stresa. To nije slučaj samo na njegovom odjeljenju, već i u mnogim drugim bolnicama u Njemačkoj.

Premalo osoblja, previše pacijenata

U sektoru medicinske njege trenutno radi oko milion Njemaca, a do 2060. očekuje se da će biti potrebno tri miliona ljudi. Međutim, broj ljudi kojima je njega potrebna sve više raste: krajem 2015. je to bilo 2,9 miliona, od 2030. se očekuje da će broj porasti na 4,1 milion ljudi.

“U jutarnjoj smjeni bi trebalo da nas bude troje profesionalnih njegovatelja, ali danas smo tu samo nas dvoje. Nema ko da radi”, kaže Buš.

Za medicinsko osoblje su pacijenti prioritet, pa tokom radnog vremena zanemaruju svoje potrebe, a i druge obaveze.

“Dokumentaciju ne možemo da vodimo kako se to od nas zahtjeva”, kaže Valentina dok sipa kafu.Ministar zdravlja Jens Špan (CDU) je nedavno u saradnji sa ministarkom porodice Franciskom Gifaj i ministrom rada Hubertusom Hajlom (oboje SPD) predstavio plan “Koncentrisana akcija njega”.

Svako novo radno mjesto u bolnicama mora u potpunosti da plati zdravstveno osiguranje. Špan se posebno fokusira na stručno osoblje iz inostranstva.To je samo djelić onoga što je potrebno, samo kako bi se ublažio akutni problem, kaže Kristina Kerner, rektorka Škole za medicinske sestre “Johaniter” u Bonu.

“Situacija sa njegom je postajala sve gora, jer na odjeljenjima jednostavno radilo sve manje kolega. A njega postaje sve zahtjevnija, što mogu da potvrdim sa svojim dvadesetogodišnjim iskustvom”, objašnjava Kristina Kerner.

Rješenje sa dovođenjem stranaca smatra problematičnim na duži rok.

Ljudi iz potpuno različitih kultura bi morali biti integrisani, što bi zahtjevalo stabilne timove u bolnicama.

Međutim, timovi negovatelja na odjeljenjima su tako preopterećni da jedva mogu obavljati svoj posao a kamoli još i taj neophodan posao integracije.

Nezadovoljstvo njegovatelja

Uprkos napetoj situaciji, Oleg Buš voli da ide na posao. Uživam u radu sa ljudima i ja sam tu za njih. Dok radim, zaboravim na sve te neugodnosti.

On preporučuje struku samo onima koji su stvarno zainteresovani za rad sa ljudima i ne razmišljaju o dobroj plati.

“Ako hoćete da se bavite njegom zato što želite dobru zaradu, onda ste na pogrešnom mestu. Za ljude koji to vole da rade uvek postoji budućnost”, kaže Buš, koji je u međuvremenu spremao dokumente za ljekarsku vizitu.

Kristina Kerner takođe vidi budućnost za profesionalnu njegu pacijenata:

“Medicinska njega je skoro predodređena da se dalje razvija – ima puno studijskih kapaciteta, bilo za one koji su su već kvalifikovani ili osnovnih studija. Važno je stvoriti odgovarajuće okvirne uslove za rad, kako bi zanimanja u oblasti njege ponovo postala privlačna. Nezadovoljstvo zbog velikog opterećenja raste”, priznaje Kerner.

Oleg Buš je za danas obavio svoj posao. Brzo se priprema za primopredaju smjene. Važno mu je da kući odlazi zadovoljan. To je ponekad teško, jer često ne postiže sve i mora da ostane prekovremeno. “Kada ima dovoljno ljudi, onda je to potpuno drugačiji posao. Zatvara fasciklu sa dokumentacijom, oprašta se za danas od svojih kolega i kaže: ’Ipak, ovdje se radi o ljudskim životima. Mi moramo biti u mogućnosti da pružamo sigurnu i pouzdanu njegu’”.

Radiosarajevo