Omladina neće da radi za siću!

Bosna i Hercegovina ima najveću stopu nezaposlenosti mladih u Evropi budući da 59 odsto aktivnog stanovništva od 15. do 24. godine nema zaposlenje, a tome su istovremeno doprineli nedovoljna briga vlasti, rad “na crno”, ali i ogromna pasivnost mladih kada je reč o traženju posla!

Ovo je nedavno potvrdio i otpravnik poslova Delegacije EU u BiH Renco Davidi te dodao da, pored najveće nezaposlenosti mladih, BiH zauzima takođe neslavno drugo mesto zemalja u Evropi i po ukupnom broju nezaposlenih osoba (ukupno 28 odsto radne snage nema posao).

Davidi dodaje da je na listi pokazatelja Svetske banke BiH najniže rangirana evropska država u pogledu lakoće poslovanja i jedna od najniže rangiranih prema podacima Indeksa percepcije korupcije.

Sve ostaje na priči

– Verujemo da reforme potrebne za pristupanje EU mogu pomoći pri rešavanju ovih problema na širem planu. EU je ponudila obnovljeni pristup prema BiH na njenom putu ka EU, što je navedeno u zaključcima Saveta ministara spoljnih poslova EU – kazao je Davidi.

Jedan od glavnih problema, kako u BiH, tako i u samoj RS, jeste nepostojanje kontinuirane akcije vlasti da bi se pokušalo rešiti pitanje nezaposlenosti u ovoj zemlji, smatra ekonomski analitičar Miloš Todorović.

– Premalo je poteza u tom pravcu i generalno nema rezultata. Sve uglavnom ostaje na priči jer vlasti govore i možda zaista i rade nešto u tom pravcu, ali se to trenutno ne vidi na terenu. Trenutno u pozitivnom kontekstu mogu da se izdvoje samo pojedini međunarodni projekti koji podstiču zapošljavanje, te omogućavanje Vlade RS pripravnicima da steknu potrebne kvalifikacije, a nekad i stalno zaposlenje na radnom mestu na kojem su odradili pripravnički staž – kaže Todorović.

Svoj doprinos poražavajućoj statistici daju i oni koji bi to najmanje trebali, a to su mladi koji nisu aktivni pri traženju zaposlenja.

U istraživanju koje je sprovedeno na uzorku od 100 visokoobrazovanih nezaposlenih osoba do 30 godina starosti koje su fakultet završile na Univerzitetu u Banjaluci, 61 osoba se izjasnila da aktivno traži posao, dok je njih 39 priznalo da se “prepuštaju slučaju”. Takođe, 27 odsto njih nema spremljenu biografiju, a većina, tj. 60 odsto, nema aktivno znanje nijednog stranog jezika, što je danas jedan od uslova gotovo svakog poslodavca.

“Zlatne” godine za volontiranje, usled mnogobrojnih zloupotreba, izgleda da su iza nas jer je gotovo 40 odsto ispitanika u potpunosti izbacilo takvu mogućnost kao stepenicu do dolaska do stalnog zaposlenja. Međutim, ono što je možda i najalarmantnije jeste spremnost čak 63 odsto visokoobrazovanih mladih na kupovinu radnog mesta.

– Tolika spremnost mladih i obrazovanih ljudi na kupovinu radnog mesta je razočaravajući i zaista tužan podatak za jedno društvo. Međutim, kod nas vlada suficit radnih mesta, sem možda u oblastima matematike i fizike, a ne nazire se mogućnost otvaranja novih. Kada na to dodamo ogroman broj neadekvatno zaposlenih jer je poznato da je društvo duboko ogrezlo u korupciju, nekako razmišljanje tih mladih postaje logično zato što oni koji su kupili posao to otvoreno pričaju, neki poslodavci otvoreno traže i mladi se predaju tom začaranom krugu – prokomentarisala je rezultate ankete sociolog Biljana Milošević.

Međutim, Miloševićeva navodi da, koliko god bila kritična trenutna situacija, mladi bi je morali kad-tad saseći, iskristalisati ili bar umanjiti negativnu praksu, jednom rečju napraviti džumbus jer, ako se odbace ideje kao što je npr. kupovina radnog mesta, polako će doći do čišćenja društva i pobunom će se stati ukraj robovskom odnosu koji danas vlada.

U neobranom grožđu

– I za opadanje interesovanja za volontiranje mogu imati razumevanja, ali zaista smatram da je takav stav loš jer sticanjem iskustva raste samopouzdanje, te će se kasnije videti i rezultati – navela je Miloševićeva.

Trebalo je da ispitanici u anketi navedu i minimalnu platu za koju bi radili u struci, i došli smo do podatka da tek svršene fakultetlije bez početnih 610 maraka ne bi ni uzimale u razmatranje ponudu poslodavca.

Dodatni problem je i rad “na crno” za koji iz “Mreže mladih sindikalaca Jugoistočne Evrope” upozoravaju da ima najnegativnije dugoročne posledice po radno sposobne mlade ljude koji su nezaposleni ili primorani da rade “na crno”.

Osnovni problem je nepostojanje sigurnih finansija, što se odražava na nemogućnost rešavanja stambenog pitanja, što dalje otežava odluku za osnivanjem porodice. Zato se može reći da su mladi ugrožena kategorija u ekonomskom smislu.

– Mladi obrazovani ljudi, u čije je školovanje društvo uložilo ogroman novac, zbog teške ekonomske situacije i velike nezaposlenosti pristaju da rade bez ikakvog ugovora sa poslodavcem i po bilo kakvim uslovima, te tako postaju najveće žrtve teške ekonomske situacije u zemlji – rekao je jedan od članova i osnivača Adis Tabaković.

U svom izveštaju iz “Mreže mladih sindikalaca Jugoistoče Evrope” ističu problem “radnog iskustva” koje svi poslodavci traže, a mladi nemaju prilike da ga steknu.

– Kako da steknem radno iskustvo kada svi poslodavci, samo da bi nekom pružili priliku da rade za njih, traže osobe koje imaju po nekoliko godina staža – pita se diplomirani ekonomista Maja Antonić i dodaje da je više od tri godine provela u volontiranju i da u trenutku kada puni 27 godina više ne može sebi dozvoliti da i dalje od roditelja “uzima za kafu i cigarete”, te da intenzivno razmišlja o odlasku u inostranstvo.

Osim što ova praksa šteti državi jer samo u RS, prema podacima Saveza sindikata RS, ona republiku košta 15 miliona maraka mesečno, posebno se treba osvrnuti i na one koji su se našli u ulozi “potrošne robe”.

Zaposlenima “na crno” radni staž nigde se ne evidentira, ne uplaćuje im se zdravstveno i penziono osiguranje, rade mnogo više nego što zakon dozvoljava, svakog trenutka mogu dobiti otkaz, te su suočeni sa brojnim pritiscima za minimalnu platu koja nije u skladu sa njihovom stručnom spremom. Mnogi nemaju ni minimalnu platu, već rade besplatno u nadi da će ih poslodavac zadržati, ali posle određenog vremena uglavnom budu odbačeni.

cafe.ba