Ove godine smo uvezli čak 316 miliona KM struje. Zašto?

Bosna i Hercegovina je tokom prošle godine uvezla električne energije u iznosu od 628,9 miliona KM, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH. Uvoz električne energije iznosio 312,6 miliona KM.Tako je, samo godinu dana ranije, uvoz električne energije iznosio 312,6 miliona KM, što znači da je za godinu dana uvoz struje povećan za 316,3 miliona KM. Znači, za godinu dana se došlo do toga da je veći iznos povećanog uvoza električne energije od ukupnog uvoza struje tokom 2024. godine.Sa druge strane, i izvoz struje je povećan. Izvoz električne energije je tokom prošle godine iznosio 868,8 miliona KM, dok je godinu dana ranije iznosio 669,7 miliona KM.Ovo znači da je izvoz povećan za nešto manje od 200 miliona KM. Iako je izvoz povećan, ipak je to daleko od iznosa izvoza električne energije prije nekoliko godina, kada je godišnje prihodovano više od milijardu KM.Tako se mnogi stručnjaci slažu s tim da je BiH od izvoznika postala veliki uvoznik struje te da nije na adekvatan način iskoristila ovaj resurs. Inače, Bosnu i Hercegovinu su tokom prošle godine zatekli mnogobrojni problemi u elektroenergetskom sektoru, koji su doveli do toga da računi za električnu energiju potrošača, ali i privrede u oba entiteta budu povećani.Od 1. septembra prošle godine “Elektroprivreda BiH” je na osnovu odobrenja Regulatorne komisije za energiju FBiH (FERK) povećala cijene električne energije u prosjeku za 6,85 odsto. Uvedene su tri blok-tarife, zelena (do 350 kilovat-sati), plava (od 350 do 1.000 kilovat-sati) i crvena (više od 1.000 kilovat-sati), koje se od 1. septembra obračunavaju u zavisnosti od količine potrošene energije.Tako procjene prosječnog povećanja računa za zelene račune iznosi 4,8 odsto, plave 6,3 odsto i za crvene osam odsto. Za kategoriju “ostala potrošnja” povećanje iznosi 3,67 odsto i za kategoriju javna rasvjeta 5,08 odsto.Sa druge strane, Regulatorna komisija za energetiku RS (RE RS) je prije nekoliko dana donijela odluku da će računi za električnu energiju građanima od 1. februara naredne godine biti veći za 10 odsto, dok će za privredu biti veći za šest odsto. Podsjećamo, tokom prošle godine i krajem 2024. godine bilo je dosta problema u proizvodnji električne energije, prvenstveno u Republici Srpskoj i to zbog nedostatka uglja.U problemima je i Federacija BiH, jer je većina rudnika u sastavu “Elektroprivrede BiH” u ogromnim dugovima, te se sve manje uglja iskopava za potrebe proizvodnje struje. Takođe, na ovakvo stanje i povećan uvoz električne energije je uticala i loša hidrologija tokom 2025. godine.Amer Jerlagić, stručnjak za energetiku i bivši direktor “Elektroprivrede BiH”, rekao je nedavno za “Nezavisne novine” da se na neke stvari može uticati, a na neke ne može. “Ono na šta niko ne može uticati je hidrologija, koja je i ove, ali i prethodne godine bila loša. Proizvodnja iz termoelektrana je najveći problem zbog kojeg je došlo do ovolikog uvoza električne energije.Ako nije bilo dovoljne proizvodnje uglja u rudnicima, ali i termoelektranama Tuzla, Kakanj, Ugljevik i Gacko, onda je jasno koliko je energije nedostajalo. Ne može se tvrditi kolika je odgovornost pojedinih članova uprava u elektroprivredama, ali samim tim što su rukovodioci, na njima leži odgovornost za stanje onakvo kakvo je danas u elektroprivredama”, istakao je Jerlagić.