Pomirila sam se s tim da ću ostati sama: Lijepa Jelena boluje od multipla skleroze, u banji srela ljubav života

U bijeloj haljini, sa cvijetom u kosi i štapom obmotanim u saten, lijepa Jelena Milićević iz Leskovca je 18. septembra rekla “Da”. Sa suprugom Zoranom upoznala se 2018. godine, kada su se, zbog multipla skleroze od koje oboje boluju, našli u banji na rehabilitaciji.

Boravak u istom hotelu i nekoliko susreta bili su dovoljni da ovo dvoje boraca odmah shvate da su suđeni jedno drugom.

– Upoznali smo se 2018. godine u Trepči, pošto i Zoran i ja bolujemo do multipla skleroze, pa je atomska banja dva puta godišnje nešto što nam je obavezno. Tako je sve počelo. Kasnije smo počeli da se viđamo. Išla sam za Beograd, on je dolazio za Leskovac, pa smo odlučili da živimo zajedno. Godine 2020. Zoran se preselio u Leskovac – počinje priču Jelena za naš portal.

Kako kaže, vjeridba je trebalo da se desi još ranije, ali je pandemija odložila ono što je bilo već izvjesno.

– Vjeridba je bila u Beogradu, nije bila nikakva pompa. Zoran mi je samo dao prsten. Ali sam bila veoma srećna, kao svaka djevojka koja očekuje to u nekom trenutku. Htjeli smo još ranije da se vjerimo, ali je vladala korona, bio je jek panedmije, pa smo odustali od toga. Ipak, ove godine smo odlučli da se vjenčamo i napravimo malu svadbu 18. septembra.

Tako je i bilo. U najužem krugu, sa ljudima koji im daju podršku od početka, Jelena i Goran su se vjenčali.

– Uglavnom su svi bili srećni zbog nas. Ljudi nam kažu da ih često inspirišemo, jer ako nama nije teško da se borimo, onda zdravi ljudi nemaju problema. Tako su svi bili veoma srećni što smo odlučili da se vjenčamo. Bilo nam je zaista lijepo. I od njegove i od moje porodice i od prijatelja, bezuslovna podrška.

Ali su, takođe, bezuslovna potpora i motivacija jedno drugom.

– Mnogo je lakše kad imate nekog ko ima iste probleme i kad ne morate da objašnjavate nekome da ste umorni ili da morate da legnete. Dovoljan nam je nekad samo i pogled da znamo da nekome od nas treba odmor. Naša svakodnevica je ista kao i kod drugih ljudi, samo nam treba malo više vremena za pojedine aktivnosti. Potpuno se razumijemo.

Ipak, vraćajujući se u prošlost, Jelena priznaje da je prije poznanstva sa Goranom u određenoj mjeri bila pomirena sa činjenicom da će možda ostatak života provesti sama.

– Dešavale su se situacije kad sumnjate u sebe. Bolest je takva da je nepredvidiva i da ne želite bilo koga da vezujete, da nekome budete teret ili da neko brine o vama. Onda se desi ta sumnja da ćeš ostati sama i pomiriš se sa tim. Ali eto, desilo se da sam našla ko je u istoj situaciji i ko me potpuno razumije i podržava u svemu. Mnogo je ljepše sa nekim nego biti sam.

Jelena sada radi u Leskovcu, u udruženju za osobe koje boluju od multipla skleroze.

– Radim u MS udurženju Jablaničkog okruga, uvijek sam u kontaktu sa članovima, ali sam član i drugih udurženja. Mnogo je lakše kad sve prolazite sa nekim ko je u istoj situaciji. Ta druženja, gdje se sastaju ljudi koji su oboljeli od multipla skleroze su stvarno neprocjenjiva. Okupljamo se svi, ne razgovaramo o bolesti, nikog nije briga ko kakav problem ima, ljudima je samo važno da su tu i došli su da se druže. To je veoma značajno, jer se lakše prolazi kroz sve – zaključuje Jelena.

Telegraf