Potresna ispovijest oca ubijenog MMA borca: “Stojim i gledam u četiri kvadrata krvi mog sina na trotoaru”

Potresna ispovijest oca ubijenog MMA borca: “Stojim i gledam u četiri kvadrata krvi mog sina na trotoaru”

Reprezentativac Srbije u MMA Stefan Savić (23) u sport je ušao kako bi znao se suprotstaviti maltretiranju u školi, ali od njega nije odustao. Svima je nesebično pomagao, a zbog pomoći pružene drugu kada ga je napala grupa mladića, tri godine kasnije platio je životom. Ubijen je u noći između 24. i 25. februara ispred kluba na Dorćolu u Beogradu, a osumnjičeni za ubistvo su Vasilije Gačević (23) i Marko Daničić (23), koji se nalaze u bjekstvu.

Najveći problem

– Najveći problem je što je, otkad je obukao dres reprezentacije, rekao da nikada više na ulici neće primijeniti vještinu. On je bježao od sukoba. To je bilo ispred kluba. Imao je obezbjeđenje, imao je dva MMA borca iz Crne Gore pored sebe. On je trebao reagovati, da ih udari, ali onda bi svuda bilo da je reprezentativac Srbije udario momka ispred kluba. On je odlučio bježati i na kraju je zbog toga platio životom. Ujutru u pola devet je došla policija. Pitali su da li smo porodica Stefana Savića. Pitao sam jesu li živi, jer su njih trojica izašli navečer, policajac mi kaže: “Nažalost nije”. Ja pitam u množini, a on mi odgovara u jednini – priča za Telegraf.rs Stefanov otac Nenad Savić.

Krv na sve strane

U početku je bio ubijeđen da je u pitanju greška. Nenad je pokušao da se skoncentriše na ono što su policajci pričali, a njegova supruga se slomila.

– Strašno je bilo. Otišao sam na lice mjesta, tu je bilo četiri kvadrata krvi na trotoaru. Stojim i gledam krv svog sina. Ne znam kako sam sve izdržao, ali valjda ne možeš da izdržiš ono za šta nisi pravljen. Valjda nam se u DNK stvorilo da izdržavamo i ono što je neizdrživo. Kažu mi da moram da nastavim dalje, da nastavim da radim, da imam kćerku. Ne moram ništa, ali bi trebalo, ako budem mogao. Ako sam napravljen od materijala koji to može da izdrži, izdržat ću. Takvog čovjeka ubiju dvojica koja nemaju ništa, koji nemaju mjesto boravka, koji se ničim ne bave – dodaje.

“Vratili, a bili krivi”

Kako je objasnio, sukob između osumnjičenih i njegovog sina datira iz 2021. godine. 

Tada je Stefan pojurio da pomogne drugu kog su petorica mladića pretukla i bacila u Savu. Bili su to dvojica osumnjičenih za Stefanovo ubistvo i još tri mladića.

– To je bio 9. maj 2021. godine, nekoj djevojci je bio rođendan, bili su na Savi kod Ade Ciganlije. Taj mali Danilo je igrao fudbal s njima. Oni su se nešto zakačili unutra, obezbjeđenje izbacuje Danila i njih petoricu. Izgazili su ga. On je inače student farmaceutskog fakulteta, da li ste čuli da je neki apotekar ikada ikog toliko isprovocirao? Imao je 14 kopči. Razbili su mu flašu o glavu, imao je neki problem s okom, borio se da vrati oko. Stefan to nije video, samo ga je video krvavog i iscijepanog, pitao ga je šta je bilo. Umjesto da spusti glavu da se okrene, pitao ih je što njih petorica prebiše jednog. Napali su i njega. Jedan ga je udario i pobjegao, a četvorica ostaju da se biju s njim jednim. Dobili su batine, Dančiću je bila polomljena vilica. Stefan je došao sav iscijepan, sa podlivima. Dobro su ga izudarali, ali četiri na jednog, pet na jednog… Nakon svega toga oni traže osvetu i pravdu za sebe i to traže nožem. Greška je što nije primijenio vještinu to veče – priča otac dok lista fotografije svog sina.

“Bježao od mača, ali ga je sustigao”

Nevjerovatno mu je, kaže, da se nošenje noža tretira kao prekršajno djelo i pita se šta će bilo kome u klubu nož od 15-20 centimetara. Lakše bi mu bilo da je saznao da mu se sin bavio nekim krivičnim djelima, nego što je nevin nastradao.

– Ko od mača živi, od mača i umre, a on bježi od mača i mač ga stiže. Oni su krvoloci koji nemaju granice. Da tu postoji nešto, neki narkotici, automobili, djevojke, pa da znam zašto. Da sam našao razlog, da mi bude lakše, da kažem da je petljao, muljao, sam je kriv, nije bio pametan… Nekad se pitam zašto je stao iza drugara kog su unakazili i bacili u rijeku, nije to bilo jedan na jedan. Teško je, ali da ima pravde na ovom svijetu to se ne bi desilo. Čiste štetočine. Oni nisu napravili malu štetu. Nas kao porodicu su ubili. Nismo u stanju ni da radimo. Ne znam ni ko je sve bio na sahrani, prolaze mi neke slike samo. Kćerka je postala doktor stomatologije 15. marta, nije htjela da ide na dodjelu diploma. Jedva smo je nagovorili. Otišla je samo zato što smo joj rekli da bi brat htio da ode. On bi voleo da je vidi tamo. Plakala je dok je uzimala diplomu. Ubili su nas sve redom – dodaje.

“Validan razlog”

Kaže da, kada postoji validan razog za nešto što se desilo, ne bude lakše, ali čovek bar može da razumije zbog čega se nešto desilo.

– O Stefanu sve najljepše, ali što ovi momci ne kažu šta je razlog? Možda oni imaju validan razlog za tako nešto. Što ne kažu: “Životinja, napao nas je na pravdi Boga”. Da je nastradao u saobraćaju bilo bi mi lakše. Pogriješio je, išao je brzo, prevrnuo se. Ne daj, Bože, samo nekog drugog da ne povredi. To je igra sudbine, a da neko odluči o tome da li ćeš ti da živiš ili nećeš… Ko se tu igra Boga? Koliko validan čovek treba da bude da odluči da li će neko da preživi ili ne? Čovjek koji se sedam dana vrti na Kuli Beograd šta doživi… – kaže Nenad.

Kako ističe, dvojica mladića “nisu pokazali neku inteligenciju ni prilikom izvrešenja djela”, s obzirom na to da su Stefana napali pred velikim brojem očevidaca i u dijelu grada koji je gusto pokriven kamerama. Kaže da je problem što su fotografije koje su date iz njihovih ličnih karata, kada su imali 18 godina, a snimak sa nadzornih kamera je mutan.

O Stefanu svi imaju samo reči hvale, a to što njegov grob svakodnevno posjećuju ljudi govori o tome kakvo su mišljenje imali o njemu. Njegova djevojka ispričala je da je umio da, kada na ulici vidi momke da se tuku, umeo da stane između njih, da im kaže da se zaustave, da mogu da, ukoliko žele, uđu u salu i navuku rukavice, umjesto što se tuku na ulici.

Mnogi posjećuju groblje

Nenad je na groblju zatekao i dječaka od 16 godina koji dolazi da zapali sveću njegovom sinu. Nije mu bilo jasno otkud on, dosta je mlađi od Stefana, te se sigurno nisu družili.

– Smoke Mardeljano trenira sa njima da bi znao samoodbranu. Izdao je neki CD i taj mali je pitao Stefana da mu nabavi disk. Stefan mu je donio tri diska, a jedan je bio potpisan. Neko drugi bi rekao hajde, mali, šetaj, nemoj da me smaraš. On je zapamtio i tražio na treningu, a još zatražio i autogram. Nije zaboravio, ja bih zaboravio – priča je Nenad.

Stefanov otac kaže da smatra da Bog bira i da mu “gore trebaju dobri ljudi, da ima viši cilj”. Zato je i Stefan otišao.

– Prije tri dana mi prilazi čovek koji radi na groblju, zida grobnice, a kuća mu je pored groblja. Kaže mi da noću dolaze da mu zapale svijeću. Valjda ljudi rade preko dana i onda idu tada. Prošlo je skoro mjesec dana, a i dalje mu dolaze i danju i noću. U onoj kutiji za svijeće očistimo vosak da mogu da se zabodu svijeće, a ujutru opet puno voska. Tokom noći je neko došao da zapali svijeću. Očistimo ujutru, dođemo u podne, ono opet puno. Ljudi nas i ne zovu, odu sami. Svaki dan idemo na groblje. Supruga provede po četiri-pet sati tamo. Kaže samo je tamo spokojna. Ovih dana je mene nešto stiglo, otišao sam, pa me je malo popustilo. Mi smo izgubili člana porodice, ali je i društvo izgubilo mnogo. Život nam donosi nekad lijepo nekad loše… Bio je bolji od nas, to je ono što nas sve upropaštava. Nevjerovatno koliko se odrazilo na sve, na život, na posao. Ne mogu da se sastavim – dodaje.

Maltretiran u osnovnoj školi

Stefan je MMA počeo da trenira jer je bio maltretiran u osnovnoj školi i roditelji su mu rekli da bi trebalo da počne nešto da trenira kako bi mogao da se odbrani. Nisu željeli da gledaju kako im sin svaki dan kući dolazi plačući, a škola ne preduzima ništa.

– U osnovnoj školi, kad je bio šesti razred, maltretirao ga je dječak koji je bio osmi razred, ali je imao sto kila. Maltretirao je sve redom. Jedan dan je plakao, mi u školu, svi kažu ne možemo ništa. Taj mali usred časa sjedi na podu u hodniku i njače kao magarac. Učiteljica izađe i kaže mu da ne može da drži čas od njega, da prestane, a on je gleda u oči i nastavlja. Ona mu ne smije ništa. Posljednji put je taj mali Stefanu nalupao čvrge iz sve snage. Došao je plačući kući, rekao da ga je maltretirao jer se ošišao pa mu je lupao čvrge. Otišli smo u školu. Već smo dva puta do tada tražili da dođu njegovi roditelji, ali nisu došli, sad je već bio veći problem. Ne može dijete da dolazi svaki dan kući i da plače. Razredna, direktor i psiholog ih odvedu u kancelariju, suprugu i mene ostave u nekoj svečanoj sali. Otišli smo pred vrata da čujemo o čemu se radi. Pitaju Stefana u čemu je problem, on kaže da mu je lupao čvrge. Pitaju tog dečaka zašto, on odgovara da se Stefan ošišao. To nije par čvrga, dete ima čvoruge po glavi. Bio sam bijesan, naposljetku sam Stefanu rekao da počne nešto da trenira i da ne mogu mama i tata stalno da ga brane. Tako je počeo da trenira – objašnjava Stefanov otac.

Ulagao trud

Mislio je da će njegov sin da trenira nekoliko godina i da će da prestane. Ali Stefan je nastavio. Ulagao je trud i došao na svjetski nivo.

– Pomagao je drugima jer je sam doživeo maltretiranje, znao je kako je to i nije želio da drugi budu maltretirani. Djecu je obožavao i ona su obožavala njega. Kada bi otišao sa majkom u tržni centar, toliki broj djece bi išao za njim. On bi ostao da se fotografiše sa svima. Prije izvesnog vremena pokrenuo je i humanitarnu akciju kako bi pomogao jednoj porodici. Jedan mladić je nastradao, iza njega je ostala nedovršena kuća, a Stefan je pokrenuo akciju prikupljanja pomoći kako bi njegovoj djeci stavili prozore na kuću, da se ne bi smrzli. Jednostavno je bio takav, voljan da pomogne svima – dodaje.

Stefan je, kako kaže njegov otac sa 17-18 godina “pokazao zube”. U srednjoj školi nije mogao da gleda kako grupa učenika otima djeci džeparce. Zauzeo se za njih i rekao da ih ostave na miru. Uvijek je bio mirotvorac, ali sa ulaskom u reprezentaciju Srbije bilo kakvi sukobi za Stefana nisu bili opcija.

Stefan je ocu mnogo pomagao oko posla, ali je sport i dalje bio njegov glavni fokus.

– Govorio je bit ću šofer, ima vremena, pusti me sada da se bavim sportom, vidiš da mogu – kaže Nenad.

Dobivaj najvažnije vijesti porukom na Viberu: KLIKNI OVDJE

NAJNOVIJE

BISSTOURS