Priča samohrane majke potresla BiH: Bila sam sva krvava. Krvnički me udarao, a svekar i svekrva su samo gledali

Ela Kadrić je 39-godišnja samohrana majka iz Tuzle. Čak 13 godina svakodnevno se suočavala sa strašnim problemima u braku.

Torture bivšeg, gotovo svakodnevno pijanog supruga trpjela je samo zbog svoje dvije kćerke. Nakon 13-godišnje torture sa svojom djecom je završila u sigurnoj kući.

Od tada njih  tri počinju novi život, život bez svađa, problema i nesuglasica. Život u kojem je svaki dan borba za opstanak, ali borba u kojoj Ela sa svojom djecom živi miran život pun ljubavi.

Za Hayat televiziju Ispričala svoju tešku priču od koje se ledi krv u venama.

Od samog početka tog braka počeli su i problemi, kazala je na početku svoje priče.

– Brzo nakon udaje ostala sam trudna. Tada su i počeli problemi. Nismo se dugo poznavali prije braka, sve se nekako brzo odvilo. Svaki drugi dan je bio pijan i tako je dolazilo do mnogih problema. Više iz stida i srama sve sam trpjela, a život mi je bio vrlo težak. Od svoje 18. godine uvijek sam radila, pa i kada nisam imala potrebu, kada sam bila kod svojih roditelja. Bivši suprug radio je kao moler na dnevnicu. Zimi bi posao stao. Te prve zime nisam imala šta jesti, a on je i dalje pio. Imao je novca za alkohol. Kada god sam se čula sa svojima, nisam im rekla da nemam šta da jedem. Nisam govorila da mi je teško. Kada se kćerka rodila, bila sam u situaciju da nemam ni za pelene, za kremu. Šaku zlata sam dala za nekih 80 maraka da bih mogla kupiti pelene. On je konstantno pio, tukao me… – priča majka.

Priznat će da je u braku s bivšim bilo i lijepih momenata. Istina, nisu trajali duže od dan-dva, odnosno bilo je sve kako treba samo kada bi bio trijezan.

– Rekla sam mu da ću ga ostaviti. Rekla sam i svojim roditeljima jer više nisam mogla. Moja Amila kada je imala godinu dana, kada sam našla posao. Počela sam čistiti tuđe stanove. Mogla sam djetetu priuštiti pelene. Imala sam dosta posla. Borila sam se za svoje dijete. U međuvremenu je došla i Ema. Ali on je konstantno pio. Znao mi je u stan dovesti pijano društvo kojima bih morala pripremati mezu – nastavlja Ela. 

Kada je njena Amila postala svejsna šta se dešava u kući, često ju je pitala zašto ne odu, zašto se ne spase pijanog oca?!

Ona je i danas željna očeve ljubavi. Često me pitala zašto me moj otac ne zagrli, ne poljubi… Pokušavala sam nadomjestiti tu ljubav koju nije imala.

U međuvremenu se dešavalo mnogo toga.

– Najteži mi je trenutak bio kada su Amili bile 2,5 godine. Došao je vidno pijan s posla i tu večer me istukao iz čista mira. Toliko me istukao da sam izgubila svijest. Moja svekrva je držala moju Amilu, a ni ona ni svekar nisu reagovali. Samo su stajali u dnevnom boravku, oni su samo gledali. Bila sam sva krvava. U jednom momentu sam došla sebi i molila sam bivšeg svekra da mi pomogne da izađem napolje. Međutim, nisu reagovali. Tada mi je slomio nos, arkada mi je pukla. Bili su na strani pijanog sina. Ali i dalje sam tu ostala. Kada se sve smirilo, došao je moj brat. Nisam mogla da ustanem. Kada me vidio, počeo je plakati, molio me da odem, da ga napustim. Ali nisam mogla jer mi je prijetio da će mi uzeti djecu, da ima svoje ljude, ali ja bez djece ne mogu da živim – govori ona.

Konačno ga je odlučila ostaviti!

Iz te kuće me policija odvela jer je moj bivši napravio problem. Nisam željela izaći iz kuće bez djece. Ali su me odveli. Prenoćila sam kod prijateljice… – priča Ela.

Ela nikada nije  tražila pomoć, ali sada, s obzirom na to da je zbog koronavirusa ostala bez posla, pomoć im je itekako potrebana. Ela je ponosna majka. Njene djevojčie su odlične učenice. Jedna od njih svira violinu i sanja svoje snove.