Psiholozi smatraju da glasovne poruke pozitivno utiču na ljude

Glasovne poruke nisu novost, pojavile su se prvi puta 2013. godine, ali su popularnost doživjele prošle godine s početkom pandemije kada ljudi nisu mogli da se viđaju uživo, pa su, kako bi održali komunikaciju, slali glasovne poruke.

Za svoju popularnost mogu zahvaliti i milenijalcima kojima je to još jednostavniji način komuniciranja od poziva i tekstualne poruke, glavni razlog je strah i anksioznost koju mladi danas osjećaju kada treba da obave poziv, tvrde psiholozi.

Postavlja se pitanje kako im onda nije neprijatno da šalju glasovne poruke, opet ih druga osoba čuje? Stvar je u kontroli koju imaju.

Glasovnu poruku mogu da snime bezbroj puta, preslušaju prije nego što pošalju i izbrišu ako nisu zadovoljni sadržajem ili svojim tonom.

Osim onog ko šalje, i onaj ko prima poruku ima kontrolu nad time kada će preslušati poruku i kada će odgovoriti – može dobro da razmisli o tome što će reći.

Putem telefonskog poziva sve ovo je nemoguće kontrolisati. Osim toga, jasno se čuje ton i način komuniciranja, pa nema nesporazuma oko toga što je neko htio da kaže, prenosi Metro.

Glasovne poruke olakšale doba pandemije

Dok mnogi obožavaju ovaj oblik interpersonalne komunikacije, ima i onih koji ga ne podnose. Psihologe je pomalo začudila i teorija kojom se mnogi vode – vole da pošalju glasovne poruke, ali ne vole da ih primaju jer jednostavno ne žele nekog da slušaju minut ili dva, naročito kada upotrebljavaju poštapalice poput „ovaj“, „kako se zove“, „kako da kažem“…

Osim toga, neki smatraju i da je sebično i egocentrično pričati u mikrofon nekoliko minuta o sebi i očekivati da neko to sluša. Važno je da  postoji neka granica, ne možemo slati ljudima bezbroj ovakvih poruka.

U istraživanju su se našli i onih koji smatraju da slanjem glasovne poruke pokazuju empatiju prema prijateljima i da imaju mogućnost da umire nekog, pruže podršku i pokažu bolje razumjevanje nego što je to moguće tekstualnom porukom.

Mnogi smatraju i da su glasovne poruke olakšale doba pandemije i razdvojenosti jer je bilo lakše čuti glas bliskih osoba kada već nije postojala mogućnost viđanja. I zaista je tako, tvrde stručnjaci. Ovaj način komunikacije nas zbližava, povezuje i budi u nama razne pozitivne emocije.