“Rođeno dijete nisam prepoznao kad sam došao kući” Kamiondžija otkrio LOŠE STRANE svog zanimanja, nije sve u parama

Na relacijama dugim nekoliko hiljada kilometra, dok voze, jedu i spavaju u kabinama svojih kamiona, iako zarade više nego što su imali kod kuće u Srbiji, posao vozača kamiona po Evropi, nije nimalo lak.

Zvonko Trifunović na evropskim autostradama, vozeći ceradu i hladnjaču proveo je nešto više od godinu dana.On kaže da je to jedan od dosadnijih poslova, i onome ko nije navikao da bude u vozilu preko cijelog dana, ne bi preporučio da se bavi ovim zanimanjem.– Po meni je bilo bolje voziti hladnjaču, jer je bilo zanimljivih tura. Često sam išao brodom za Grčku, pa je bilo prilike i za odmor i meni je to prijalo – započinje priču Trifunović za Mitrovica.info.

– Ovo nije život dostojan čovjeka. Vjerujem da generalno većina odlazi u inostranstvo da ovo radi jer ih je muka natjerala. Da bi zaradili više- kaže ipak.Tuširaš se, kaže, na benzinskim pumpama, tu i veš da opereš. Ništa nije teško raditi, ali je posao dosadan, tvrdi.– Kreveti su nam bili okej, ali spavaš u malom skučenom prostoru u kabini kamiona. Leti ako radi klima, kamion je uključen preko cijele noći. Moraš da se navikneš na brujanje, neko ne može da spava sa tim. Ja sam se prilagodio, brujanje hladnjače me je podsjećalo na brodiće. Koristio sam svaki slobodan trenutak da prošetam, obiđem znamenitosti zemlje u kojoj se nalazim – priča Trifunović.

Sjedište naše firme, prema njegovim riječima, bilo je u Mađarskoj. Po povratku kući morao je da ode tamo da završi šta mu je ostalo od papirologije.– Tada sam se susreo sa grupom ljudi, svi u euforiji, srećni što kreću da voze i rade. I ja radostan, ali iz drugog razloga – vraćam se kući! Još ne znaju šta ih čeka – priča Zvonko.

– Kada se ide u Švajcarsku tu se čeka, jer tu ide i carinjene robe. Na ulazu u tu zemlju se prijavljuje broj pređenih kilometara kao i po izlasku. Čeka se nekad na bugarsko-rumunskoj i grčko-bugarskoj granici.Bugari i Rumuni mogu da te zezaju cijeli dan ako hoće, dok im ne daš neki dinar, ali ja im samo kažem, „nema problema, ja zaista nemam ništa kod sebe“ a meni dnevnica teče, pa mogu i 10 dana da sjedim na granici – iskren je Trifunović.

– Generalno, kaže, nigdje nije imao problem, ali nam prepričava jednu situaciju sa rumunskim policajcem: Kazao mi kako me uhvatio radar, na šta sam mu ja odgovorio da je to nemoguće. On mi je tada rekao: „Ajde daj neku paru da ne pišem ništa“. Pogledao sam po kabini, imao sam nešto sitno po pet centi i to sam mu dao. Kad je on pogledao, samo mi je ubacio nazad u kabinu taj novac.– Dešavaju se i druge nezgode. Tako je jednom dva sata, na istovaru robe, sakupljao krompire jer su mu se tokom vožnje porušile gajbe u kamionu. Jedan od većih problema, ističe naš sagovornik je parkiranje. Dešavaju se i kvarovi, ali Trifunović ističe da je najvažnija dobra komunikacija sa matičnom firmom i da se tako problemi brzo rješavaju.

Iako je skoro dobio ponudu od belgijske firme da vozi sa zaradom od oko 3.600 evra, on naglašava da ne bi ponovo krenuo na put.– Nekoliko puta sam cijeli svoj život premotao u glavi. Sjetio se svega. Imam dobre ponude, ali ponovo ne bih išao da vozim kamion – kaže Trifunović, piše Mitrovica.info.