Situaciija u malinjacima nimalo ne obećava

Berba višnje u Srbiji se završava, malina u glavim malinarskim područjima ubrzano počinje da zri, a kakva je dosadašnja sezona i šta se očekuje u nastavku berbe jednog od glavnih srpskih izvoznih proizvoda razgovarali smo sa dr Aleksandrom Leposavićem iz Instituta za voćarstvo u Čačku, jednim od najboljih poznavaoca stanja u proizvodnji jagodastog voća kod nas i u svetu.

„Berba maline u nižim delovima naše zemlje je već uveliko u toku dok se u Moravičkom i Zlatiborskom kraju intenzivira ovih dana”, kaže Leposavić za Nova.rs.

Sveukupna situacija nije obećavajuća, proizvođači su, kao i kod drugih voćnih vrsta imali problema sa štetnim dejstvom nepovoljnih vremenskih činilaca. Poslednja dešavanja sa pojavom ekstremno visokih temperatura i nepogoda praćenih gradom su uticala da pojedini delovi opština Ivanjica, Arilje, Bajina Bašta, Požega, Lučani, Čačak i drugih budu uništeni i na njima će berba izostati ili će biti u veoma malom obimu, istakao je on.

„Najava visokoh temperatura u sledećem periodu dodatno će oštetiti malinjake i svakako će uticati i na količinu, a u zavisnosti od dužine trajanja toplog vremena može doći i do pogoršanja kvaliteta. Pored toga, efekti ekstremno toplog vremena utiču i na biljke zbog čega je poslednjih dana intenzivirana pojava sušenja pojedinih izdanaka, a u nekim slučajevima i čitavih zasada. To je posledica činjenice da korenov sistem ne uspeva da usvoji dovoljnu količinu vode koju izgubi procesom transpiracije“, objašnjava dr Leposavić.

Na naše pitanje kako se prevazilaze ovakve situacije i kako proizvođači mogu smanjiti štetne efekte prekomernih temperatura u svojim zasadima, Leposavić kaže:

„Voda i njena pravilna upotreba su od presudnog značaja za umanjenje šteta. Proizvođači koji imaju dovoljne količine kvalitetne vode treba da znaju da je njena primena u prepodnevnim časovima od izuzetnog značaja za dobro funkcionisanje biljaka. Mnogi proizvođači ne znaju da zalivanje zasada tokom noći nema zadovoljavajući efekat i da u određenim situacijama štetno deluje na biljke.

Takođe, orošavanje u periodu najvećih žega tokom dana povoljno deluje na snižavanje temperature biljaka i time na normalizovanje sveukupnih procesa u njima.

Pored količine i kvaliteta vode, orošavanje biljaka treba da traje duži vremenski period jer se u suprotnom ne postižu pozitivni efekti a u pojedinim slučajevima se stvaraju uslovi za razvoj bolesti i štetočina. Proizvođači koji nemaju dovoljno vode, treba da upotrebe neka od dozvoljenih sredstava koja se koriste za takozvane stresne situacije”.

Naš sagovornik ističe da toplota ne dovodi samo biljke u stresna stanja. Izloženost toploti predstavlja neposredni rizik za sve radnike u polju, naročito ako se ima u vidu starosna struktura radnika u našim zasadima a ona je prilično nepovoljna, podseća dr Leposavić.

„Poslednjih godina postoje brojna istraživanja koja se bave uticajem ekstremnih temperatura i sposobnosti poljoprivrednih radnika da bezbedno rade svoj posao u zasadima. Nivo izloženosti nepovoljnim uslovima u polju direktno utiče na efektivnost radnika i ono sa čime se čitav svet suočava je da manji radni učinak utiče na povećanje troškova poljoprivredne proizvodnje”, napominje stručnjak iz Čačka.

Ovo se, kako dodaje, ne odnosi samo na proizvodnju maline već na čitavu poljoprivredu zato što smanjenje učinka radnika u polju utiče na potrebu povećanja broja uposlenih za 30 do 50% i to je jedan od razloga povećanja cena hrane na globalnom nivou.

Sve navedeno ukazuje da naši malinari nemaju odgovore na brojna pitanja sa kojima se sve više suočavaju. Intenzitet pojave određenih bolesti i štetočina, štetan efekat klimatskih promena, nepravilna i neredovna primena potrebnih agrotehničkih mera, nedostatak i sve skuplja radna snaga su izazovi sa kojima se najveći broj malinara sve neuspešnije bori. S obzirom na značaj proizvodnje i izvoza maline za našu zemlju, pitali smo našeg sagovornika kakva je uloga države i koliko pomaže ovu delatnost, ukazuje on.

„Pomoć države i njen efekat se može posmatrati na više načina. Ono što je činjenica je da protivgradna zaštita postoji, ali da je njen efekat u velikoj meri kompromitovan izuzetno velikom učestalošću i štetnim dejstvom grada koji se na nekim lokalitetima naše zemlje ponavlja svake godine u više navrata.

Sa druge strane, država pomaže kod osiguranja useva ali kada je malina i drugo voće u pitanju, štete od grada su višegodišnje i ne odnose se samo na godinu nastanka.

Stručna pomoć države je takođe pod znakom pitanja zbog toga što su stručnjaci za proizvodnju maline veoma često opterećeni administrativnim poslovima i nisu u mogućnosti da pruže odgovore na potrebe proizvođača.

Pomenuo bih i neuspešno formiranje takozvanog Nacionalnog saveta za malinu i izostanka efekta formiranja Radnih grupa za praćenje stanja u malinarstvu koje je prethodnih, ali i ove godine formiralo Ministarstvo poljoprivrede.

Od 2018, kada je formirana prva Radna grupa, pa do poslednje koja je formirana ove godine, ni jedan sastav ovog tela nije dao bilo kakav odgovor ni preporuku šta uraditi i na koji način prevazići probleme u proizvodnji maline.

Razlog tome svakako leži u činjenici da u njihovom sastavu učestvuju nekompetentna stručna lica i kompromitovani predstavnici proizvođača i prerađivača”, zaključio je dr Leposavić za Nova.rs.

Ljubica Sokić, nova.rs