Slijedi revizija statusa štićenih ličnosti

U narednih mesec dana biće urađena revizija bezbednosnih procena svih koji imaju status štićenih ličnosti, rečeno je Danasu u kabinetu Nebojše Stefanovića.

Kako je navedeno u kabinetu ministra unutrašnjih poslova, nadležne službe MUP-a već rade na bezbednosnim procenama.

Kao što je poznato, policija na osnovu procena iz ranijih godina, već duži vremenski period štiti određene političare, bivše političare, novinare, kao i pojedine nosioce pravosudnih funkcija.

Više puta u javnosti je pominjano da su ukupni troškovi policijske zaštite previsoki i da zahtevaju angažovanje pripadnika MUP-a koji bi, da toga nije, bili raspoređeni na druge zadatke. Takođe, logično se očekuje nakon nedavne smene načelnika policijskih uprava u MUP, da će novi funkcioneri doneti i novine u radu.

Reviziju bezbednosnih procena prvi je najavio premijer Aleksandar Vučić u novembru prošle godine, nakon sednice Biroa za koordinaciju službama bezbednosti. On je tada izjavio da u beogradskom MUP-u 400 ljudi radi na obezbeđivanju raznih ličnosti, a da skoro deset puta manje radi na suzbijanju trgovine narkoticima i da „nije država služba za obezbeđenje”.

Pojedini detalji kako se radi bezbednosna procena otkriveni su javnosti kroz monografiju koju je u novembru 2012. objavio Slaviša Krstić, tadašnji policijski savetnik i šef odseka u Upravi za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata. Monografija upravo nosi naslov „Bezbednosna procena ugroženosti određenih ličnosti”, i u njoj je obrađeno 112 slučajeva u svetu i Srbiji u poslednjih pedeset godina.

Krstić je tada naveo da je napravio nov model za bezbednosnu procenu. Prema njegovoj analizi, kako je to objavila štampa, najugroženiji su najviši državni funkcioneri – predsednici i premijeri. Najčešće se u atentatima upotrebljavaju vatreno oružje i eksplozivne naprave, a najrizičniji trenuci su prevoženje štićene ličnosti i njihovo kretanje pešice. I što je možda najvažnije, u najvećem broju slučajeva atentatori su bili vojnici, policajci, agenti tajnih službi i druge osobe, upravo iz sadašnjih i bivših bezbednosnih službi.

Zato, ukazao je tada Krstić, moraju da se analiziraju i sami pripadnici službe koji štite najviše državne zvaničnike, kao i osobe od njihovog poverenja.

A kada je o poverenju reč, povodom dosadašnjeg načina zaštite najviših zvaničnika i potencijalno ugroženih ličnosti, povremeno su izbijale svojevrsne medijske afere. Takođe, pojedine funkcionere umesto pripadnika MUP-a štitile su i štite pripadnici vojne specijalne jedinice „Kobre”, a pominjali su se i naoružani pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, mada nije poznato da ova služba, nakon reformisanja, raspolaže i takvim pripadnicima, koji nisu klasični agenti na terenu.

Prema medijskim napisima, spisak političara i bivših članova Vlade koje obezbeđuju MUP i “Kobre” na osnovu samostalne procene MUP, i to mnogo duže od zakonske obaveze da šest meseci nakon odlaska sa funkcije imaju pratnju, prilično je dug. Zaštitu takođe uživaju i pojedini svedoci-saradnici, ali i najmanje troje novinara.

Promene u radu policije iščekuju se nakon što su 20. juna smenjena petorica načelnika policijskih uprava, među kojima i Zoran Tomašević iz Uprave za obezbeđenje ličnosti. Do imenovanja novog šefa ovim delom policije rukovodi dosadašnji zamenik Dragan Nikolić.

PRESS

Dobivaj najvažnije vijesti porukom na Viberu: KLIKNI OVDJE