Šta bi mini Šengen značio za BiH u ekonomskom smislu?

Mini Šengen je aktualiziran nakon potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine u Vašingtonu, jer je Kosovo pristalo priključiti se projektu. Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu se pridružile viziji lidera Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije. No, uz pristanak Prištine i promjenu vlasti u Podgorici, moguće je da će se to promijeniti.

Alen Adilović je vozač kamiona 32 godine. Kaže da bi mini Šengen olakšao svakodnevne probleme sa kojima se vozači susreću – dugotrajna čekanja na granicama i probijanje rokova isporuke robe.

“Naše zadržavanje na granicama čekanje između BiH i Srbije od 12 do 20 sati ili prema Crnoj Gori 12 sati. To nas sve košta. Mi prevoznici to podržavamo. Nas politika ne zanima“, kaže Adilović.

Alen objašnjava proceduru. Da biste završili utovar i papirologiju u Sarajevu, potrebno je  nekoliko sati. I ti papiri važe samo do granice sa Srbijom. A onda sve ispočetka.

“Te papire razdužujem i tu onda počinje procedura od sat do 12 sati da bi prešli u Srbiju. Onda pravimo tu te iste papire, čekanje do 12 sati na graničnom prelazu, onda idemo u Beograd i ponovo čekamo i ajmo reći treći sat istovar robe“, ističe.

Za Alena i ostale prevoznike, mini Šengen bi riješio probleme. BiH još uvijek nema definisan stav prema mini Šengenu. S ekonomske tačke gledišta i praktičnosti za one koje se to najviše tiče, to je velika stvar. Naš sagovornik, profesor na ekonomskom fakultetu Aziz Šunje tvrdi da bi to  ekonomiju otvorilo.

Poslije sastanka u Vašingtonu, izvjesno je da će se, osim Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije, ovoj inicijativi pridružiti i Priština. Najuticajniji svjetski igrači, poput SAD i Njemačke, podržali su ideju o snažnijem ekonomskom povezivanju regiona

Nova ekonomska unija, koji mnogi nazivaju i CEFTA++, podrazumijeva dogovor o uklanjanju graničnih i carinskih barijera i formiranju jedinstvenih graničnih prelaza. Procjene su da bi na taj način omogućio se godišnji ekonomski rast članicama mini Šengena, od minimum 7-8 posto. To bi povećalo i strana ulaganja. Pozvane su i BiH i Crna Gora. Ipak, konkretnih odgovora još uvijek nema.

Priča naše Jovanke Nine Todorović.

OKanal