Šta hobiji rade vašem mozgu? Psiholozi otkrili korist

Bavljenje hobijem blagotvorno djeluje na mentalno i emocionalno zdravlje, a psiholozi navode da su koristi za dugovječnost još veće kada se hobiju redovno posvećujete u društvu drugih ljudi.

Psihologinja i istraživačica MaryCatherine McDonald objasnila je da čitanje, vrtlarstvo, pečenje kolača ili pletenje donose korist i kada im se posvećujemo sami. Kako kaže, u stresnim situacijama velika količina krvi i električne aktivnosti odlazi u centar straha u mozgu, koji potom ostatku tijela šalje signale da smo u opasnosti. To podiže nivo hormona stresa, anksioznost i upale. Hobiji, prema njenim riječima, snažno angažuju prefrontalni korteks, pa se aktivnost odvlači od centra straha, koji tada prestaje slati signale za uzbunu. “Kada se bavimo hobijima, doslovno prespajamo mozak”, ističe McDonald.

Psihologinja dr. Natasha Thapar-Olmos navodi da postoje veoma snažni dokazi da podržavajući društveni odnosi poboljšavaju zdravlje jer utiču na hormone, regulišu parasimpatički nervni sistem i smanjuju upale. Kombinacija hobija i druženja, kako piše Real Simple, objedinjuje koristi obje aktivnosti: niži kortizol, više dopamina i više pozitivnih emocija.

McDonald dodaje da zajednički hobi skida pritisak sa druženja. U klubu čitatelja, na primjer, nije potrebno smišljati teme za razgovor jer se odmah može pričati o knjizi. Thapar-Olmos naglašava da nije nužno ni mnogo razgovarati, jer samim boravkom u istom prostoru s ljudima koji uživaju u istoj aktivnosti može se pojačati korist samog hobija.

Dosljednost je važnija od učestalosti, pa nije bitan tačan broj susreta sedmično, nego da se vrijeme s drugima provodi redovno i kroz duži period.

Za početnike Thapar-Olmos preporučuje jednokratnu radionicu ili pridruživanje prijatelju koji već ima hobi, poput partije tenisa ili slikanja akvarelom, uz savjet da zaborave na perfekcionizam. McDonald predlaže i obrnut pristup: da u aktivnosti koje već rade sami, poput planinarenja ili kuhanja, uključe i prijatelja.