Sve više žena u Evropi čeka regrutacija zbog odbrane od Rusije

Pošto je Danska počela da regrutuje žene u vojsku, BBC Globalne žene istražuje da li će i baltičke države na ovaj način reagovati na rusku agresiju. Od 1. aprila, svaka Dankinja koja napuni 18 godina biće u obavezi da poseti centar za procenu vojne sposobnosti i izvuče broj iz bubnja nalik lotou.

Potom, ako ponestane dobrovoljaca za služenje vojske, njen broj bi mogao da bude izvučen. Muškarci u Danskoj su oduvek služili vojni rok, ali su sada, prvi put, uključene i žene, i učestvovaće u istoj lutriji.

Odluka da se regrutuju žene doneta je 2024, dve godine posle ruske invazije na Ukrajinu. Slične poteze ranije su povukle i Norveška i Švedska.

Poslednjih deset godina bilo je dovoljno dobrovoljaca kako bi se osiguralo da niko nije prinudno regrutovan. Međutim, vlasti u Danskoj žele da više mladih ljudi služi vojsku, tako da bi u narednim godinama to moglo da se promijeni.

Mišljenja o regrutaciji među mladim Dankinjama su oprečna. „Ne želim da umrem. I ne želim PTSD posttraumatski stresni poremećaj.

„Plašim se života na bojištu kao žena“, kaže Izabela, koja će biti podložna regrutaciji za četiri godine. „Mislim da je lijepo što nas uključuju u nešto što se ranije doživljavalo primarno kao nešto što rade muškarci“, kaže 19-godišnja Sara, u centru za procjenu vojne sposobnosti gdje se dobrovoljno prijavila sa služenje vojske.

Ovo je moguće za žene od 1998, a prošle godine su žene činile četvrtinu onih koji su završili služenje vojnog roka. Norveška, prva zemlja u Evropi koja je uvela rodno neutralnu regrutaciju, zasnovala je odluku iz 2013. dijelom na uverenju da svi građani treba da imaju ista prava i obaveze.

Švedska je pošla stopama Norveške 2017, tri godine poslije ruske aneksije Kima, a 2020. Holandija je usvojila zakon za regrutaciju žena baš kao i muškaraca, mada javljanje na mobilizaciju ostaje dobrovoljno za sve. U skorije vreme, baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija, koje mnogi smatraju najverovatnijim sledećim metama ruske agresije, počele su da razmatraju regrutaciju žena.

„Ruska agresija na Ukrajinu 2022. promijenila je ovu raspravu“, kaže Eleraj Lilime, istraživačica sa Estonske vojne akademije. „Mislim da je to samo nešto što niko nije očekivao.“

Letonski ministar odbrane Andris Spruds zalaže se za to da regrutacija žena počne 2028. Mnogi su razlozi za to, kaže on.

„Zato što živimo pored agresorske zemlje. „Zato što moramo aktivno da pojačamo našu sveobuhvatnu odbranu.

„Moramo da obezbijedimo da naši građani imaju jednaka prava i obaveze u građenju nacionalne odbrane, naše nacionalne bezbjednosti. „I zbog toga, u načelu, kao ministar, podržavam rodno neutralni pristup“, kaže on.

Ali smanjenje kontingenta mladih ljudi za pozivanje u vojnu službu takođe predstavlja problem. U zemlji sa manje od dva miliona stanovnika, svako dijete znači.

Natalitet Letonije, prosečan broj djece koje rađa jedna žena, pao je na 1,36. Neophodna je stopa od 2,1 da bi populacija ostala stabilna.

Isti trend primjećen je i u drugim baltičkim državama, sa stopama od 1,31 i 1,18 u Estoniji i Litvaniji. Regrutovanje žena u baltičkim državama stoga je neizbježno sa brojnih stanovišta, po mišljenju Eleraj Lilime.

„Problem će nastati oko 2040. godine, zato što su grupe rođenih u poslednje dvije ili tri godine bile toliko male da ako i dalje budemo bili u istoj bezbjednosnoj situaciji, naprosto nećemo imati dovoljno ljudi“, kaže ona. Ona navodi primjer vlastite zemlje, Estonije.

Trenutno Estonija regrutuje oko 40 odsto mladih ljudi među vojno sposobnima, birajući fizički najspremnije kandidate. Ako žele da zadrže isti broj regruta u vojsci, do 2040. moraće da bude regrutovano oko 90 odsto svih mladića.

„Ili moramo da proširimo kontingent iz kog regrutujemo ili moramo da nađemo neki drugi način“, kaže Lilime. U Litvaniji, problem regrutacije žena je predmet političke rasprave, ali kao i u Letoniji, političari su podijeljeni oko ovoga.

Kao i Finska, sve tri baltičke države imaju obavezno služenja vojske za muškarce, dok žene mogu da biraju da li će da učestvuju ili ne. Poljska, koja se graniči sa ruskom eksklavom Kaljinjingradom, planira da ponovo uvede vojnu obuku za sve muškarce od 2026, i kaže da će žene takođe moći dobrovoljno da se prijave.

Prema riječima Eleraj Lilime, rat u Ukrajini pokazao je koliko je važno da žene budu pripremljene za borbu. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane kaže da u oružanim snagama služi više od 70.000 žena, od čega su 5.000 na prvoj liniji fronta.

„One su najbolji pokazatelj kako su vam potrebne žene u vojnoj službi, kako vam je potreban svako da da doprinos kad je zemlja u veoma teškom položaju“, kaže Lilime. U Ukrajini, međutim, uprkos manjku ljudi u vojsci, nijedan političar nije pozvao na regrutaciju žena.

Rat u Ukrajini je istakao važnu ulogu koju igra NATO, Severnoatlantski savez, u odbrani Evrope. Delom pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa, članice NATO su pristale da povećaju izdvajanje sredstava za odbranu na samitu u Hagu ovog ljeta.

Ali evropske države su takođe svesne da ne mogu više da zavise od SAD da ih brane i da moraju da budu samodovoljne. Nemačka trenutno razmatra predloge za uvođenje dobrovoljne vojne službe 2026, dok Francuska želi da oživi njen postojeći program dobrovoljnog služenja vojske kako bi stavila veći naglasak na obučavanje za borbu.

Priroda i dužina služenja vojske varira od zemlje do zemlje – dok neke zemlje smeštaju regrute u redovne vojne jedinice, druge ih obučavaju zasebno. Anketa koju je naručio Evropski savet za spoljne odnose u maju 2025. pokazala je da većina u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj ili snažno podržava ili je sklona da podrži povratak služenja obaveznog vojnog roka.

Kad je u pitanju obavezna regrutacija za žene, u Danskoj je opozicija bila tiha, ali u baltičkim državama ankete pokazuju da samo mala manjina podržava tu ideju. „Letonsko društvo, naravno, razmatra tu ideju, a većina letonskog društva je u ovom trenutku prilično rezervisana u vezi sa takvim pristupom“, priznaje ministar odbrane Andris Spruds.

Ali on ističe da je Letonija bila mnogo sporija od Estonije i Litvanije u započinjanju ponovne regrutacije muškaraca. „U Letoniji je regrutacija bila ponovo uvedena tek 2023. godine.

Drugo pitanje je infrastruktura. Većina vojski nema kapacitet da odjednom primi mnogo više regruta.

Kasarne moraju da budu izgrađene, a instruktori obučeni. Nove uniforme i rančevi moraju biti kupljeni, jer standardna oprema pravljena za muškarce nije odgovarajuća za žensko tijelo.

I postavljaju se pitanja o vojnoj kulturi i da li je vojska bezbjedno mjesto za žene. „Održali smo sastanke sa organizacijama danskih ženskih veterana i, prema njima, nije lako biti žena u danskoj vojsci.

„Bilo je problema sa toksičnim okruženjem“, kaže Luisa Vinter Alis, predsednica Danskog ženskog udruženja. Anketa danskog Ministarstva odbrane 2023. pokazala je da je 20,3 odsto žena u danskoj vojsci doživjelo neželjenu seksualnu pažnju u prethodnih 12 mjeseci.

Ministarstvo je saopštilo da će nastaviti napore za eliminisanje zlostavljanja, istovremeno istakavši da je procenat žena pogođen niži nego u danskom društvu u celini. Sa druge strane baltičkog mora, Andris Spruds je siguran da letonska vojska nije opasno mjesto za žene, ni za one koje sada služe kao dobrovoljci 18 odsto kompletnog vojnog osoblja, ni za one koje bi mogle potencijalno da budu regrutovane u budućnosti.

„Da, ona jeste inkluzivna“, kaže on. „To je bezbjedno mjesto danas, u okviru oružanih snaga.“

Regrutacija žena je prilično rijetka u međunarodnim okvirima. Istraživački centar Pju je 2019. izvestio da je univerzalno služenje vojske postojalo u Izraelu i Sjevernoj Koreji i u najmanje četiri afričke zemlje Eritreji, Maliju, Maroku i Tunisu.

Obično muškarci i žene koji služe vojsku postaju deo redovnog rezervnog sastava i mogu biti pozvani na dodatnu obuku narednih godina ili da od njih bude zatraženo da se bore u ratnom stanju. Uprkos tome, Eleraj Lilime i dalje misli da se stvari ne razvijaju onoliko brzo koliko bi mogle.

„Danska je donijela veoma brzu odluku i sproveli su je u djelo iznenađujuće brzo“, kaže ona. „Ali u drugim zemljama se mnogo priča, a malo radi.“