Portal 072info

Tužna ispovjest Nikolinog oca: Usvojio sam ga i odgajao, a ubila ga struja iz bojlera!

Šesnaest godina sam imao divan život, ne znam kako ću dalje, neću ni ja daleko. Nisam imao svoje djece, Nikolu sam usvojio sa dvije godine, nadao sam se da ću dočekati unučiće, a sad su sve moje lađe potonule.

Ovako je juče pričao očajni Slaviša Đorđević iz niškog sela Prva Kutina čiji je usvojeni sin Nikola (18) stradao od strujnog udara dok se tuširao.

Dva puta jauknuo

Tragedija se dogodila u utorak uveče, kad je Slaviša bio na poslu u drugoj smeni u fabrici „Nisal“.
– Kući sam došao oko 23.30 i zatekao usplahirenu ženu Verku, koja je zbog bolesti nepokretna. Kazala mi je da je Nikola u kupatilu, da je čula da je dva puta jauknuo i da se ne odaziva. Razbio sam vrata i video ga kako leži na stomaku, nije davao znake života. Bio sam u šoku, pozvao sam komšiju i rekao mu da javi Hitnoj pomoći i policiji – priča otac stradalog dečaka.

Slaviša pretpostavlja da je Nikolu ubila struja iz bojlera.
– Kad bi se kupao, unosio je radio u kupatilo jer je mnogo voleo muziku. Bila je uključena i grijalica, ali mislim da je stradao zbog bojlera. Kad sam uhvatio tuš, i mene je udarila struja, a vidio sam da je bojler uključen. Uvijek sam mu govorio da ga isključuje kad se kupa, ali, eto, nije me poslušao i zavio nas je u crno za cijeli život – kaže kroz suze naš sagovornik.

Saučešće... Nikolini drugovi juče u kući ĐorđevićaSaučešće… Nikolini drugovi juče u kući Đorđevića

Uzeli ga iz doma

Nikola je rodom iz Župskog Aleksandrovca, a Đorđevići su ga uzeli iz doma za nezbrinutu decu.
– Imao je dvije godine i dva mjeseca kad smo ga usvojili. Bio je sitan, bio je težak samo devet kilograma i četiri stotine grama. Zato sam ga zvao Mali i kad je porastao. Usrećio je i mene i suprugu jer smo mnogo patili što nemamo svoju djecu. Sve smo činili da mu zamjenimo roditelje – priča očajni čovjek i nastavlja:
– Majka mu je umrla kad je imao samo četiri godine, tada smo mu kazali da je usvojen. U Aleksandrovcu je imao polusestru, dedu i baku, stalno smo se posjećivali, evo, oni su i danas tu. Nikola je kod njih odlazio i sam, željeli smo da ima vezu s biološkom porodicom. Sve bih učinio za njega, najviše sam se radovao kad dođem s posla, a on mi dotrči u susret i traži da se igramo.

„Tata, je l‘ može repriza?“

Slaviša kaže da je Nikola nedavno slavio punoljetstvo.
– Volio je računare, pohađao je četvrti razred Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“. Drugovi su ga obožavali, evo, neprestano dolaze da nam izjave saučešće. Volio je da se druži, nedavno smo mu proslavili 18. rođendan, za Novu godinu ih je pozvao na žurku kod nas kući. Pitao me: „Tata, je l‘ može repriza?“ Naravno da sam mu dozvolio, nema toga što ne bih učinio za njega. Nadao sam se sreći, podizao ga kao svog, a sada mi ništa više nije ostalo – jada se otac nesrećnog mladića.

Nesreća posle slavlja... Nikola u novembru napunio 18 godinaNesreća poslije slavlja… Nikola u novembru napunio 18 godina

Nikola je sahranjen juče na groblju u selu Radikina Bara.

Zla sudbina
NISAM DOČEKAO DA GA OŽENIM

– Nikola nije pušio i nije pio. Kad mu je umrla majka, rekao sam mu da je preminula od cigareta. Nikada nije poželio da zapali. Bio je poslušan, dijete kakvo se samo poželjeti može, ali nije nam se dalo da dočekamo da ga oženimo – kroz suze priča Slaviša.

kurir.rs

Podijelite članak