Za branje šljiva nude nikad veće dnevnice, prevoz i dva obroka

Šljive su ove godine dobro rodile u BiH, a u toku je njihovo branje i kupljenje.

Vlasnici voćnjaka, međutim, muku muče da pronađu berače i kupljače.

Kako saznaje SrpskaInfo, dnevnica za branje šljive u Semberiji ide i do 130 KM, a uz to su radnicima obezbijeđeni prevoz i hrana.

Dnevnice i do 130 KM, ali nema berača

“Uprkos dnevnicama koje idu i do 130 KM, muku mučimo da nađemo berače i kupljače. Činjenica je da ljudi ne žele da rade ovaj posao”, naglašava za Srpskainfo predsjednik Udruženja poljoprivrednika sela Semberije i Majevice Savo Bakajlić.

Naglašava da radnici, uz pomenutu dnevnicu, imaju obezbijeđen prevoz, ali ni to nije sve.

“Rade od 7 do 15 ili od 8 do 16 sati. U 10 sati imaju obezbijeđen doručak. U podne je kafa, uz sladoled ili lubenicu, a bude i kolača ili torte. Takođe, imaju i ručak kad završe posao. Bez obzira na sve, ljuta je muka doći do radnika. U većini slučajeva, ove godine to su djeca, odnosno studenti koji su na raspustu. Oni koriste priliku da nešto zarade dok ne idu na predavanja”, priznaje Bakajlić.

Jedna osoba za radni dan nabere i preko pola tone šljive

Prema njegovim riječima, jedna osoba za radni dan od osam sati može da ubere i preko pola tone šljiva.

“Oni koji ovo voće kupe, mogu da nakupe nekih 100 kilograma više. Razlog je što se šljive brže kupe nego što se beru. Riječ je o čačanki, koja je dosta krupna, tako da se kilogram brzo nakupi”, objašnjava Bakajlić.

Međutim, dok su dnevnice visoke, otkupna cijena šljive je niska.

“Ona se kreće od 0,45 do 0,60 KM po kilogramu. One šljive koje se kupe, lošijeg su kvaliteta i idu u preradu, dok se plod sa stabla tretira kao konzumno voće”, kaže Bakajlić.

U Udruženju voćara Republike Srpske ističu da su ovogodišnje žege i suša u dobroj mjeri ugrozile rod voća.

U mnogim krajevima šljive same opadaju

Objašnjavaju da u mnogim krajevima šljive zbog toga same opadaju.

“Šljiva zrije prije vremena, a mnogi plodovi već su opali. Slično je i sa ranim sortama kruške. Kvalitet voća koje opstane biće dobar samo za industrijsku proizvodnju. Ko ima sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže, uspjeće nešto da spase, ali i taj rod će biti daleko od zadovoljavajućeg kvaliteta”, kažu u ovom udruženju.