Zašto građani u FBiH uplaćuju doprinose za PIO koji im ne ulaze u obračun penzije?

Za pet godina građani Federacije BiH ostvarili su dohodak veći od 722 miliona KM po osnovu ugovora o djelu na koji im je obračunat doprinos za PIO, ali on neće ući u njihov obračun penzije. Takav tretman plaćanja posve je neprihvatljiv, a smatra se da nije ni ustavan.

Imamo neustavnu otimačinu doprinosa, jer fond PIO/MIO neplanski troši prihode od doprinosa po osnovu ugovoru o djelu, smatra poslanik u federalnom Domu naroda Aner Žuljević (SDP).

“Vlada FBiH mora zaustaviti javašluk u primjeni propisa koji ostećuju građane prilikom obračuna penzije. Doprinos za PIO pripada osiguraniku i sva naplaćena sredstva po tom osnovu treba da ulaze u osnov za obračun penzije što kod nas nije slučaj. Osiguranici se kod obračuna penzija oštećuju iako je zakon o PIO vrlo jasno u članu 46. stav 3 propisao šta sve ulazi kao osnovica. Nažalost u odgovoru na moje pitanje vezano za navedenu problematiku stigao je birokratski odgovor u kojem se PIO neosnovano poziva na poreske evidencije iz člana 8. zakona o jedinstvenom registru doprinosa, te član 101. zakona o PIO koji definiše matične evidencije kao način utvrđivanja obračunskih činjenica”, kaže Žuljević.

Sustinška stvar je da se u praksi PIO sistema, kaže on, činjenice trenutno pogrešno utvrđuju, direktno na štetu osiguranika i da se radi o jasnoj neusklađenosti između PIO i poreskih evidencija o naplaćenim doprinosima.

“Doprinos za PIO pripada osiguraniku i ta sredstva moraju da ulaze u osnov za obračun penzije kada osiguranik bude ispunjavao uslove za odlazak u penziju. Ovo je klasično kršenje ljudskih prava, da ne nabrajam dalje, jer plaća se nešto što se ne koristi i praktično ovaj format doprinosa ukoliko ovako ostane se mora preimenovati u prekršajnu kaznu. Mi jednostavnim rječnikom rečeno imamo na djelu penaliranje osiguranika, bez šanse da ostvare ikakav benefit”, navodi on.

Sredstva osiguranika se uplaćuju na neki račun, dodaje on, ulijevaju se u masu, a da onaj ko plaća ili onaj za koga se plaća nema baš ništa od toga, osim što ima štetu.

Na osnovu podataka iz Poreske uprave FBiH kada su u pitanju ugovori o djelu za period 2015. – 2019. ostvaren je dohodak od preko 772 miliona KM što pokazuje razmjere problema koji imamo sa pogrešnim tumačenjem zakona direktno na štetu radnika.

“Nije mi jasno da niko nije pokrenuo ocjenu ustavnosti. Jako je bitno da građani razumiju da plate i naknade koje ostvaruju predstavljaju ne samo neto platu, nego i poreze i doprinose čijom uplatom ostvaruju i određena prava u sistemu socijalne zaštite, što nažalost kod nas očigledno nije slučaj u cijelosti ni kada je u pitanju penzija ni zdravstveno osiguranje. Jedno je sigurno, dok se nadležni prebacuju loptice i odgovornost sa jednih na druge i dok svako tumači zakone kako oni žele, građani ispaštaju i njihov zarađen novac odlazi u nešto od čega oni nemaju apsolutno nikakvu korist”, zaključuje Žuljević.