Zašto je keš i dalje “kralj” u BiH: Visoke provizije, spora regulativa i PDV-spor koče kartično plaćanje

Veliki dio privrede u BiH i dalje ne prima kartice. Razlog su skupi POS-terminali, pravna neizvjesnost i navike koje hrane sivu ekonomiju.U državama sjevera Evrope novčanik je odavno zamijenio mobilni telefon. U Bosni i Hercegovini, međutim, gotovina još dominira – iako su građani navikli na kartice, mnoge radnje, ugostitelji i zanatlije ih i dalje ne prihvataju.Glavni razlog što veliki broj privrednih subjekata ne omogućava kartično plaćanje jesu visoke provizije. Za male radnje, zanatlije, pa i ugostitelje, naknada banci po svakoj transakciji pojede već skromne marže, kaže Jasmin Marić, predsjednik asocijacije za internet trgovinu eComm.Dodaje da se gotovina zato doživljava kao jeftinija opcija – iako umanjuje transparentnost prometa. Sličnu prepreku ranije je isticao i direktor Udruženja poslodavaca FBiH Mario Nenadić: dio privrednika je nedovoljno informiran, a omogućavanje kartičnog plaćanja vide kao veliki poslovni trošak.Ogroman dio online prometa i dalje ide pouzećem. To je posljedica nepovjerenja, ali i visokih naknada za integraciju i obradu kartičnih transakcija, kaže Marić.Tako trgovci plaćaju i bankarske i logističke troškove gotovine—dok su na razvijenim tržištima kartice i digitalni novčanici odavno norma. Prema iskustvu trgovaca, provizije u BiH često su između 1,5% i 3,5% po transakciji, uz mjesečne fiksne naknade.Za poređenje, u EU je regulisano ograničenje međubankarskih naknada na 0,2% za debitne i 0,3% za kreditne kartice. To naše firme stavlja u neravnopravan položaj, naročito one u e-commerceu koje se takmiče na globalnom tržištu, naglašava Marić.U EU je, osim limita naknada, uveden moderan okvir PSD2 koji povećava konkurenciju i snižava troškove. BiH kasni: bez jasne i savremene regulative, te uz visoke naknade i PDV-dileme, digitalizacija plaćanja ostaje spora – a keš vlada.Šire prihvatanje kartica znači manje sive ekonomije, više fiskalne discipline i bržu modernizaciju. Potrošači dobijaju praktičnost i sigurnost, a biznisi veću prodaju i jednostavnije knjigovodstvo.U Federaciji su već otvorena vrata za prosumere i energetsku digitalizaciju; sličan iskorak treba i platni promet. Dok ne dođe regulatorni klik, gotovina će ostati kralj, a terminali skupi luksuz.A bez masovnog bezgotovinskog plaćanja – nema ni stvarne digitalne ekonomije.