Zašto nemamo skladišta plina? Vlast se ponaša kao komšinica koja posuđuje šećer ili kafu

I jučerašnji kvar na plinovodu u Bugarskoj potvrdio je da su bosanskohercegovačke vlasti dezorganizovane i kratkovidne. Da je drugačije, vjerovatno bi država imala skladišta plina. Kvarom u Bugarskoj veliki je broj građana ostao bez plina. Bez grijanja su ostali zbog dezorijentisane vlasti čije su institucije i preduzeća po starom dobrom običaju prebacivali odgovornost jedni na druge. Krizno komuniciranje nemaju, odnosno svako obraćanje uzrokovalo je konfuziju u javnosti.

Srbijanska vlast je krajem jučerašnjeg dana odlučila da dio plina, koji je kupila od Mađarske, distribuira i Bosni i Hercegovini. A zašto se BiH dovela u takvu situaciju pa ni prekid snabdijevanja plina od dan ili dva predstavlja ogroman problem. Bosna i Hercegovina u kriznim trenucima ne bi ovisila o drugim državama da je imala skladišta plina.

Stručnjaci i Evropska energetska zajednica (EEZ) dugo ukazuju na to da zemlja mora imati ova skladišta. Nadležni isto godinama obećavaju da će skladišta biti napravljena, ali to još nisu učinili. Prema ranijim procjenama preduzeća BH-Gas, gradnja skladišta za 100 miliona kubnih metara koštala bi 100 miliona eura.

Predlagano je da se takvo skladište gradi kod Tuzle, ali je njen gradonačelnik Jasmin Imamović (SDP) više puta odbio tu mogućnost smatrajući da predstavlja opasnost po sigurnost i okoliš. U međuvremenu ništa nije učinjeno za gradnju skladišta.

Nepostojanje dugoročne energetske strategije, što je utoliko važnije u svijetu koji ima sve manje resursa, slikovito je opisao ekonomista Draško Aćimović.

“Ovi političari vode zemlju kao komšinice na prozoru, koje po cijeli dan pričaju o tome ko je šta rekao i koje pomažu i posude malo šećera ili kafe, ako imaju. Da se naprave rezerve nafte i rezerve plina te time osigura stabilnost za građane, to im ne pada na pamet”, zaključio je Aćimović.

U CNN-ovoj analizi iz prošlog mjeseca je upozoreno da se aktuelna energetska kriza može dodatno komplikovati upravo zbog nepovoljnih vremenskih uslova i/ili problema na infrastrukturi za distribuciju energije. Ali, izgleda da ova i druga upozorenja ne tangiraju donosioce odluka sve dok njihova pozicija, koju građani skupo plaćaju, nije direktno ugrožena.