NERADNA NEDJELJA U FBIH: Koliko nas zapravo košta?

Od novembra 2024. godine trgovine u Federaciji BiH ne radenedjeljom. Dok radnici u trgovini sada imaju slobodan dan, trgovci, ekonomisti i turistički sektor upozoravaju na ozbiljnefinansijske posljedice. 

Koliko nas ova odluka zaista košta i postoji li bolje rješenje?

Ekonomski gubici: 750 miliona KM godišnje

Prema podacima Federalnog ministarstva trgovine, sektortrgovine u FBiH godišnje ostvaruje oko 32 milijarde KM prihoda, pri čemu nedjeljna prodaja čini 15% sedmičnogprometa.

Zabrana rada nedjeljom znači da trgovine gube oko 1,5 milijardi KM godišnje. No, uz pretpostavku da se 50% togprometa može nadoknaditi u drugim danima, stvarni gubitakiznosi oko 750 miliona KM godišnje, odnosno:

– 62,5 miliona KM mjesečno

– 14,4 miliona KM svake nedjelje

Za male trgovine, koje vikendom ostvaruju promet od 10.000 KM, ovo može značiti godišnji gubitak veći od 250.000 KM, što mnoge dovodi pred pitanje opstanka.

Šta gubi turistički sektor?

Sarajevo, Mostar i Neum svake godine privuku stotine hiljadaturista, koji su navikli kupovati vikendom. Sada će se njihovnovac sliti u online trgovine ili susjedne zemlje koje nemajuovakva ograničenja.

Hrvatska, koja je uvela ograničenja rada nedjeljom, ipak je dozvolila 16 radnih nedjelja godišnje, posebno u sezoni. ZaštoFBiH ne prati ovaj model?

Kako poboljšati zakon bez udara na ekonomiju?

Jasno je da trenutni zakon donosi višestruke gubitke, alirješenje postoji. Umjesto potpune zabrane, Federacija BiH bi mogla prilagoditi zakon na način koji štiti radnike, ali i čuvatrgovinu i turizam:

– Omogućiti 16 radnih nedjelja godišnje, kao u Hrvatskoj, posebno u sezoni i prazničnim periodima.

– Uvesti posebne olakšice za turističke centre, jer Sarajevo iNeum nisu isto što i manje općine.

– Povećati naknade za rad nedjeljom, umjesto da se rad potpuno zabrani.

Potpuna zabrana rada nedjeljom nije dugoročno održivorješenje. 

Ako ne pronađemo balans između zaštite radnika i ekonomskerealnosti, svi ćemo osjetiti posljedice – manje radnih mjesta, slabiju privredu i sporiji ekonomski rast.