Sarajlija Boris Vitlačil će biti na brodu koji će pokušati probiti opsadu Gaze: “Ne možemo više čekati na odgovor”

Sarajlija Boris Vitlačil je među stotinama putnika koji će se 4. septembra pridružiti Global Sumud Flotilli koja će nositi humanitarnu pomoć za Gazu koja je usljed blokade od Izraela pogođena akutnom glađu.

Koordinatori, organizatori i učesnici iz Maghreb Sumud Flotilla, Freedom Flotilla Coalition, Globalnog pokreta za Gazu i Sumud Nusantare ujedinili su se pod zajedničkim ciljem: prekinuti ilegalnu opsadu Gaze morem, otvoriti humanitarni koridor i okončati genocid nad palestinskim narodom.

Boris je govorio kako će putovanje koje ga očekuje predstavljati terapiju za njega. Svakodnevne vijesti i informacije o Gazi čine da se osjeća nemoćnim jer, kako je kazao, u Sarajevu može samo da ode i da čita imena ubijene palestinske djece.

Istaknuo je da vjeruje da se humanitarni koridor u Gazi može otvoriti ukoliko cijelo civilno društvo ustane na noge.

Bio je javni poziv i ja sam bio baš iznenađen da vidim da je jučer bilo, ako ne griješim, 27.000 aplikacija. Znači 27.000 ljudi iz Evrope i cijelog svijeta se prijavilo da budu učesnici na ovoj flotilli.

To je nešto neočekivano jer dosad nikad nije bilo više od četvero ili petero ljudi na brodu. Znači ovo će biti malo veći poduhvat nego što je planirano i očekivano.

Ja sam kao humanitarni radnik boravio u Jordanu, nedaleko od same granice s Palestinom. Kada je počela ta situacija, ja sam se prijavio dobrovoljno da, ako bude prilika, odem da radim u Gazu jer moja organizacija još uvijek djeluje tamo.

Želio sam da odem i da pomognem, ali vrlo je teško ući, čak i humanitarnim radnicima od kako su svi prilazi Gazi i samoj Zapadnoj obali pod kontrolom Izraela. Oni kontrolišu koliko humanitarnih radnika, stvari i koji tip stvari može ući.

Postalo je komplikovano djelovati u Gazi, prije svega zbog pristupa. Mi stvarno više nemamo pristup, nemaju novinari niti humanitarni radnici. Mogućnost da se prodre je nikakava i tako već traje.

Situacija stvarno postaje više nego tragična. Osjećam da cijelo civilno društvo treba da ustane jer vlade do sad nisu imali nikakvog utjecaja da zaustave ovaj masakr i da omoguće da civili imaju osnovnu pomoć.

Ne možemo više čekati na odgovor.

Nije da ne postoji opasnost. Ako uzmemo dešavanja iz 2010. godine kada je 10 članova ubijeno tokom hapšenja na brodu.

Kada radimo ‘worst case scenario’ analizu, normalno je da imamo strah u vidu. Mislim da se scenariji koji su se dosad desili ne mogu više ponoviti.

Tada je bio jedan ili dva broda, a sada pričamo o mnogo većem broju – više od 30 brodova. Tu se više ne može imati ista taktika hapšenja jer to je sada flotilla, to više nije jedan brod.

Očekujemo mnogo stvari i novih elemenata, taktika kao i opstrukcija. Bilo je i pitanje da li smijemo izaći u javnost s našim imenima, jer bi nam mogli blokirati ulaz u države gdje bi trebalo pristupiti lukama.

To se obično radi kad su ovi globalni protesti, da te na granici odbiju, ne daju ti da dođeš na tvoju početnu tačku ili da pošalju inspekciju na brodove.

Što se tiče straha. Plovidba od 10 dana te samo suočavanje s Izraelom će biti izazov.

Ali generalno, ja sam humanitarni radnik, radio sam u Etiopiji, Jemenu, Bangladešu i nekim vrlo kritičnim situacijama.

Koliko god da se mi kao civilno društvo organizujemo, tamo su dimenzije gladi tolike da mi to ne možemo zadovoljiti.

Tačno je da stotine kamiona čekaju i ne mogu da prođu granicu. Mi bi mogli u roku tri dana spasiti živote, ali postoji razlog zašto to ne možemo postići.

Otvaranje koridora je naša glavna inicijativa. Koliko god da ponesemo to će biti kap u moru.

Pa hajde ovako da kažemo. Ako sad mi ne uspijemo, a za nama krene druga flotilla, ako za njom krenu i neki drugi ljudi, možda i ono, zemljom, ako izađu ljudi na ulice, ako se svi pokrenemo ja imam nadu onda.

Sad se sprema, recimo, i ovaj sastanak Ujedinih nacija u septembru, najavljuju se neka politička pomjeranja. Ja mislim da je ovaj pritisak sad važan u svim našim zajednicama.

Ne samo pokušaj da se oslobodi humanitarni pristup Gazi, nego da se baš izvrši pritisak i na vlade, i na predstavnike i da se određena pravda desi. Previše godina gledamo kako se u Gazi dešavaju određene situacije koje su nezamislive zdravom umu.