Brano Jakubović: Uskoro nećemo imati šta da jedemo

Bosanskohercegovački bend i brend „Dubioza kolektiv“ objavila je novi album „Agrikultura“. Najavili su ga singlom “Kafana” koji prati zombi apokalipsu u bosanskohercegovačkoj kafani, a nedavno i vertikalnim tiktokastim “Bubrezima“.

Mini album od osam pjesama, nastao kao „Dubiozina“ psihoterapija u doba koronavirusa, šaren je i stilski i tematski, kao što su ljudi i navikli od njih. Nije im strano da kombiniraju sve moguće i nemoguće žanrove, u rasponu “od Bacha do sevdaha”.

Muška suza

– Sam naziv i koncept albuma „Agrikultura“ nastao je iz naše potrebe da skrenemo pažnju da, zbog pretjeranog interesa za virtualno i digitalno, uskoro nećemo imati šta da jedemo, jer bi svi da budu jutjuberi i IT-evci, a lopata, motika, pa čak i traktori i motokultivatori, gade se svekolikom pučanstvu. Bolje sijati povrće i žito na njivi, nego sijati mržnju i glupost na internetu – istakao je Brano Jakubović, frontmen, producent, DJ, i multi-instrumentalista „Dubioze kolektiv“ u ekskluzivnom intervjuu za „Avaz“.

 Vratili ste se na binu nakon 18 mjeseci pauze. Kakve su emocije vladale kada ste konačno stali pred publiku?

– Imali smo tokom 2021. godine mini turneju od nekih petnaestak koncerata, tako da smo već tada imali iskustvo povratka na binu. Prvi postpandemijski koncert bio je na festivalu Arsenal u Kragujevcu pred deset hiljada ljudi. Bilo je jako emotivno. Nemam šta da krijem, pustio sam i tvrdu mušku suzu. Ove godine imamo možda i najpopunjeniji raspored ikad. Uvijek je lijepo biti na točkovima i u prilici da zagrliš ljude i prijatelje širom svijeta.

Copy

Sviračka forma

 Kada većina nije gotovo ništa radila, „Dubioza kolektiv“ je bila vrijedna. 

– Online show koji smo radili za vrijeme „lockdowna“ je služio da se zabavimo, da ostanemo u mentalnoj i sviračkoj formi i da pokušamo zabaviti ljude tokom tog nenormalnog stanja. Interakciju sa živim ljudima ne može zamijeniti ništa. Možemo dnevno napraviti 1.000 videopoziva, ali jedna minuta uživo sa svojim najbližima znači puno više.

Koliko Vam je nedostajala kafana?

– Kafana, raja i druženje mi je nedostajalo toliko da se pjesma o tome sama napisala.

Radili ste i muziku za film „Deset u pola“ Danisa Tanovića. Da li je naš oskarovac mnogo zahtjevan i na koju ste kliknuli?

– Ukazala se prilika da radim s Danisom. Scenarij mi se jako svidio jer se radilo o komediji, žanr za koji nisam prije radio filmsku muziku. Uvijek su me zapadale teške teme. Danis se razumije i u sviranje i u produkciju. Zahvalno je raditi s režiserom koji zna šta hoće, ali i zna da ostavi prostor za saradnju, prijedloge i kreativnost.

Ljudi po svijetu

 Šta su za Vas društvene mreže?

– Za mreže, kao i za sve ostalo, mogu reći da ima pozitivnu i negativnu stranu. Mi smo u pjesmi “Bubrezi” pokušali da otpjevamo ono što mislimo da nisu baš najbolje iskorištene mogućnosti koje internet nudi. Ako se vratimo samo deset godina unazad, vidimo da je prije socijalnih mreža internet bio puno slobodniji prostor. Danas je internet, manje više, sinonim za socijalne mreže i još dvije kompanije koje drže 90 posto saobraćaja na cijelom netu. 

Kako gledate na dvadesetogodišnje muzičko putovanje „Dubioze kolektiv“, hoće li biti neka fešta?

– Svaki koncert za nas je najbolja fešta. Nismo baš od obilježavanja tih jubileja. Volimo da putujemo, sviramo i srećemo i upoznajemo ljude po svijetu. Zašto se okretati unazad i raditi rekapitulaciju kad je pred nama toliko novih izazova i prilika.

Procesuiranje doživljaja iz prošlosti

Da li Brano razmišlja da napiše knjigu, na jednom portalu čitamo Vaše kolumne?

– Kolumne pišem ponekad, kad mi naleti ideja ili inspiracija. To mi je dobar ventil i da sam sa sobom procesuiram neke doživljaje iz prošlosti. Kada ih napišem na papir i zaokružim u svojoj glavi, a onda i podijelim s drugim ljudima, kao da se neka cjelina zatvori i kasnije se lakše nosim sa time. Za mene ta vrsta pisanja ima neku terapijsku vrijednost. 

Fali podrška mladim autorima i izvođačima

Šta je za Vas muzika i kako gledate na regionalnu muzičku scenu?

– U regionu trenutno postoji više nivoa scene. Osim ovih klasičnih podjela na zabavnu, narodnu, alternativnu…, postoje podjele po starosnoj dobi. Rok muzika postoji sedamdeset godina već. Mislim da u svim zemljama regiona najviše fali podrška razvijanju mladih autora i izvođača u smislu infrastrukture. Na top-listama na svim radiostanicama vrte se stari izvođači i to je polako postalo dosadno i bajato.

Avaz

Prethodni članakKo ima koristi od uplate poreza po ugovoru o djelu kada radnik koji je angažiran nema?
Sljedeći članakMcDonald’s odlazi iz Rusije nakon 30 godina, pokrenuli su proces prodaje kompletnog poslovanja