Dok vlast bilježi rekordne javne prihode, građani grcaju u dugovima

Prošlu godinu građani Bosne i Hercegovine završili su grcajući u rekordnoj inflaciji, sastavljajući jedva kraj s krajem i boreći se da plata pokrije mjesečne troškove. Na drugoj strani, firme su zabilježile rekordnu dobit. U državnu kasu slilo se novca više nego ikada. Podaci poreskih uprava oba entiteta kažu da su milijarde javnih prihoda države oborile rekorde. Ekonomisti su stava da je taj novac javni, te da je vlast morala donijeti refome kojim bi se pomoglo građanima, piše BHRT.

Porezna uprava Federacije Bosne i Hercegovine prošlu godinu završila je sa rekordnim javnim prihodima. Radi se o skoro 6,5 milijardi maraka. Jasno je da je to mnogo više nego godinama unazad. Pogledamo li tabelarni prikaz, vidjet ćemo da je prihoda duplo više nego proteklih godina.

“Mogu reći da su porezni obveznici u ovom periodu uplatili čak više od 2 milijarde i 603 milijarde maraka javnih prihoda iz nadležnosti porezne uprave. Gotovo svih godina, izuzev 2020. zbog pandemije imamo rast poreznih prihoda”, kaže direktor Poreske uprave FBiH Šerif Isović.

I u drugom entitetu brojke vrtoglavo rastu. Tako je na račun Porezne uprave Republike Srpske prikupljeno 3,3 milijarde maraka, što je 362,1 milion maraka više u odnosu na raniju poslovnu godinu. Najveći rast zabilježen je kod poreza na dobit.

Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 643,3 miliona KM, što je za 157,7 miliona maraka više nego godinu ranije. Najveći rast se i dalje bilježi kod poreza na dobit koji je naplaćen u iznosu od 329,8 miliona maraka, štoje za 86,7 miliona KM ili 36 odsto više nego 2021. godine.

Dok vlasti za ove brojke prisvajaju zasluge, da su one rezultat razvoja poslovnog ambijenta ekonomisti smatraju da je ovo novac građana, te da je država morala donijeti ozbiljne mjere kojim bi pomogla građanima da se izbore sa inflacijom, jer je, kako oni tvrde, socijalna situacija u oba entiteta jako ozbiljna zbog visoke inflacije i relativno niskih prihoda koji su i prije inflacije bili na granici opstanka građana.

“Kod nas je situacija da sada što je vlasti bolje narodu je gore. Bilo bi sasvim korektno da vlast obzirom da je to vanredni prihod da ta sredstva iskoristi, izdvoji ne da ih knjiži u svoj budžet nego da ih izdvoji i da pomaže socijalno ugrožene građane i da na taj način bude donekle korektna”, objašnjava ekonomist Aleksa Milojević.

“To su sredstva koja pripadaju građanima. Ne samo da dođe po povećanja minimalne plaće za 25 do 30 maraka što je zaista ponižavajuće, nego da ta minimalna plata bude dostojna čovjeku i plata tolika koliko građnin može normalno i prosječno da živi”, navodi Adnan Rovčanin, ekonomist.

Građane ne iznenađuje što ne vide korist od milijardi javnog novca. I dok narod živi po ovoj narodnoj, vlasti zaboravljaju da su uspješne onoliko koliko je visok životni standard svih stanovnika.