ISPOVIJEST DOMINO DAME IZ SUSJEDSTVA: Moćni muškarci vole da osjete miris mojih stopala, a gazim ih sa uživanjem muž zna kako zarađujem

Pojam seksualnih fetiša u većini kultura širom svijeta i dalje je veliki tabu.

Fetiš prema stopalima spada u jedan od najrasprostranjenijih i ne mora uopšte da podrazumijeva bilo koju vrstu golotinje i seksualnog čina u vidu penetracije. Nekad je to samo obožavanje tabana, nožnih prstiju, lizanje đonova ili mirisanje čarapa.

Upravo ovakvim sadržajem se godinama bavila i zarađivala za život u Beogradu Nišlijka (37) koja je u svijetu takozvanog “fut fetiša” bila poznata kao “Boginja Viktorija”, prenosi Mondo.

U ispovijesti je objasnila šta znači biti domino dama i kako su izgledala snimanja “fut fetiš” sadržaja kojima je zarađivala za život od svoje 24. godine.

• Nisu sve dominatriks utegnute žene u lateks s maskama i bičevima. Cijela ta priča sa snimanjima je jedno medijsko pakovanje i marketinška niša koja je našla svoje mjesto na tržištu jer ga je bilo, a nama se dešavala jedna magična stvar u vezi sa tim – zarada. Ja nisam dominatriks, ali imam negdje osjećaj kako bi bilo koji paket koji radim trebalo da izgleda, pa i taj – započela je priču.

Dominatriks iz ugla “fut fetiša” prema njenim riječima može da bude i žena u šorcu i sa bijelim čarapama i patikama.

• To su uglavnom žene koje ponižavaju muškarca. On prosto njoj služi. Možda to može da se posmatra i iz nekog džentlmenskog ugla. Uopšte ne mora da znači da ja nekoga dominiram, ali, da, nekad meni neko čisti cipele jer prosto to voli. To je odnos između ljudi sa pristankom. Niko tu nikoga ništa ne tjera da radi. Taj sam fetiš ima tolike varijacije, a prisutan je i kod muškaraca i kod žena – rekla je Viktorija i naglasila da u sadržaju koji su pravili nije bilo golotinje i seksa.

Moćni muškarci vole kada stopalo “miriše”

Iz iskustva je otkrila koja stopala najviše privlače obožavaoce.

• Muškarci koji vole stopala vole da je stopalo lijepo oblikovano. Uglavnom vole manja stopala. Ima nečeg u tim feromonima koje mi na razne ispuštamo. Vole “buke” kao “buke” vina. Vole da osjete miris stopala i vole da vide to stopalo u raznim situacijama. Skoro niko ne voli ekstremne situacije poput stopala sa gljivicama – kaže Viktorija.

Otkrila je i koji je uglavnom tip muškarca koji ima ovaj fetiš, ali i šta im teško pada tokom snimanja:

• Muškarci koji imaju taj fetiš uglavnom su obrazovani i moćni ljudi i vole da ih neko tako malo spusti. Oni su svi govorili da im teško pada snimanje sa cipelama i čarapama jer im to odere nos i usta jer snimanje traje po nekoliko sati i takozvani rob se u tom sadržaju najviše troši.

100 eura za domino, rob se ne plaća!

Video snimci s “fut fetiš” sadržajem u kojima je Viktorija bila zvijezda i imala veliku bazu fanova bili su za sajt na stranom tržišu, a otkrila je kako izgleda jedan dan snimanja:

• Dogovorimo se da recimo taj dan radimo ulogu sekretarice ili komšinice. Uglavnom je svako donosio svoju odjeću, ali postojala je i garderoba na setu koji je bio u iznajmljenom stanu ili kući. Urade se dva snimanja od po 15 minuta. Najveći je uspjeh kad je kamera statična i nema osobe koja iza nje snima, ali meni nije predstavljao problem ni kad je kamera aktivna – navodi Viktorija.

Domino modeli su prema njenim riječima za tri do četiri sata snimanja dobijali oko 100 eura uz prevoz i hranu tokom trajanja snimanja za sve. Submisivni modeli su kako dodaje uglavnom radili za džabe jer je to “nešto što vole”.

• Muškarci ili žene koji su to radili za novac dobijali su za taj period jednog snimanja oko 50 eura – kaže Viktorija.

Opasnosti ovog posla

Zbog popularnosti snimaka Viktorija je imala često slučajeve da je neko uhodi ili prepozna na ulici.

• Dešavalo se često da budemo u škripcu s modelima koji bi bili u ulozi takozvanog roba, a onda su postojale opasne situacije u kojima na set dođe neko ko je gledao tvoje snimke i zapravo je tvoj fan. Taj neko ne dođe tu zbog posla već zato što želi da bude u dodiru s tobom kao domino damom i to onda nije prijatno i te situacije bi se odmah rješavale kad bi se to otkrilo. Nisu opasni oni kojima je to zaista bio fetiš i to su radili iz ljubavi. Bilo je momenata i da me prepoznaju na ulici i tražili mi da se slikam s njima. Jedan je to okačio na svoje društvene mreže i to mi nije bilo okej – otkrila je Viktorija i naglasila da u scenama nema eksplicitnih scena, ali ima takozvanog zadirkivanja.

“Dođem i izbacim svu frustraciju”

Iako je rekla da nije klasična dominatriks Viktorija ističe da je vremenom našla načina da uživa dok radi na snimanjima fut fetiš klipova.

• Ja definitivno imam crtu dominantne bezobraznice. Kad sam krenula sa tim snimanjima, imala sam 24 godine i radila sam u nekom računovodstvu, a to me je ubijalo. Nakon tog posla, odem jednom nedjeljno na to snimanje i svu frustraciju koju sam imala tamo izbacim. Bila sam i gruba. Voljela sam da šamaram i da šamaram stopalima. A kasnije postala sam suptilnija. Shvatila sam da ne moram ni da vičem nego da ga oštro pogledam ili ponižavam riječima. Otvorile su mi se neke dimenzije šta bi sve moglo da se radi, a što nije prihvatljivo društveno u svakodnevnom životu. To je jedno oslobađajuće iskustvo i ako ste se ikada bavili nekim sportom koji oslobađa tijelo na fizički način ovo je taj isti momenat – ističe Viktorija.

Otkrila je i detalje sa snimanja.

• Uglavnom ja pretjeram. Prvi put kad je trebalo da gazim po robu, iako sada preferiram da ih nazovem partnerima sa snimanja, imala sam 24 ili 25 godina. Nosila sam duboke čizme do koljena i štikle su bile toliko visoke da znam da mi je bilo teško da balansiram na njima i bez da stojim na mekoj podlozi. Tadašnji partner na snimanju mi je objašnjavao kako da ga gazim, a da ga ne povrijedim iako bi to vjerovatno i volio. Prevazišla sam to i gazila sam ga onda sa uživanjem. On trpi, raskrvari se nekad dok ga gaziš po grudima, butinama, leđima… Pazila sam na partnera, nikada nije bilo brutalnosti, ali sam nalazila načina da se u tome i zabavim – objašnjava Viktorija.

Neko želi prljave đonove

U okviru fut fetiša nekome je gušt da gleda interakciju sa prljavim đonovima ili stopalima ili čarapama koje su “odstojale”.

• Jednom smo napravili eksperiment da ja nosim zimi jedne te iste najlon čarape, ali ništa se tu nije dogodilo i nije bilo neprijatnih mirisa pa smo se šalili da sam dobila otkaz zbog toga. Ali kad snimamo scene sa prljavim stopalima, hodamo po stanu i pokušavamo malo da se uprašnjavimo. To često nije dovoljno pa smo za jači efekat koristili aktivni ugalj. Imali smo muške modele, robove, koji su htjeli da se nekad dezinfikuje obuća, čarape i ostalo, ali bilo je i onih koji to nisu htjeli pa su đonovi zaista bili prljavi – objašnjava Viktorija.

Viktorija je odmah u startu objasnila svojoj porodici čime se bavi, a mužu je takođe odmah “stavila sve karte na sto”.

• Moja porodica cijela zna i oni to poštuju i razumiju. Nikada me nisu osuđivali. Roditelji su me odgajili u duhu da se slobodno priča i stvari dijele. U momentu kad sam sama u drugom gradu i moram da izdržavam samu sebe, ja sam njima govorila šta radim i čime se bavim da bih zaradila novac. Ja sam eksplicitni sadržaj kroz svoje riječi monetizovala. Lijepo sam zarađivala i imala vremena i da studiram – istakla je Viktorija.

Otkrila je i kako je njen suprug reagovao kad je video snimke:

• Mom mužu, sa kojim imam sina, odmah sam na početku rekla sve i zajedno smo gledali moje klipove. Njemu je to bilo smiješno i doživio je to kao neku glupu priču, piše Kurir.rs. Nikada nije gledao na to kao nešto negativno. Voli da se našali i dan-danas kad je neka tema oko stopala.

Međutim, kako kaže, nije takav slučaj uvijek bio s bivšim partnerima gdje je često nailazila na nerazumijevanje.

• Imala sam situacije da me momci zbog toga ostave ili da ne mogu da razumiju i prihvate. Češće su bile situacije da ne mogu da se nose sa društvom. Dogodi se da neko od njegovih prijatelja sazna za to i onda oni ne znaju kako da se nose s tim pa me jednostavno odstrane iz života. Svi su u strahu da uopšte i saznaju šta je to. A onima koji i saznaju i shvate da tu nema ničeg strašnog i dalje bude neprihvatljivo da ih drugi vide u tim okolnostima i sadržajima. Mislim da je tako svuda u svijetu, a ne samo na Balkanu – smatra Viktorija.

Objasnila je iz kog razloga mnogi i dalje smatraju “fut fetiš” tabu temom ili nečim neprijatnim:

• Mislim da čim se pomene fetiš, ljudi odmah pomisle da je nešto vulgarno, a ne uopšte ne mora da bude. Ja mogu da imam fetiš prema komodama ili baroknoj umjetnosti. I sama riječ odakle to polazi je “mene to uzbuđuje”, ali ne mora da bude bukvalno seksualna stvar. Ljudi miješaju babe i žabe. To što te nešto uzbuđuje ne znači odmah da ćeš da izvučeš genitalije. Nikada to nije razlog zato što je stopalo prljavo ili kako su nas prethodne generacije nehotice navodile da je mnogo toga prljavo. Ali “fut fetiš” ne dolazi uvijek iz neke traume ili lošeg iskustva iz detinjstva. Stopalo kao stopalo je za njih nešto što vole. Estetski su lijepa, a dlan i stopalo su najintimniji dijelovi i senzacija su za sebe. Meni je prijalo da me neko poljubi u stopalo. Nikada se nisam osjećala kao da sam nešto zbog toga zgriješila ili da se stidim toga – kaže Viktorija.