Portal 072info

Izvoz bh. proizvoda od 1. januara u Lihtenštajn, Norvešku, Island i Švicarsku

ZAPRATITE NAS NA FACEBOOKU, OSTANITE INFORMISANI!

Od 1. januara 2015. godine za Bosnu i Hercegovinu na snagu stupa EFTA sporazum, čime će iz naše zemlje biti omogućen plasman voća i povrća na tržišta zemalja članica ove ekonomske grupacije, saopćeno je u ponedjeljak iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, prenosi bh. novinska agencija Patria.

No, šta je EFTA grupacija i koliko ona uistinu može doprinijeti razvoju ekonomije Bosne i Hercegovine?

Evropska slobodna trgovinska zona (engl. European Free Trade Association) osnovana je 1960. godine i reakcija je na osnivanje EEZ-a (Evropska ekonomska zajednica) kako bi se spriječila opasnost od ekonomske diskriminacije.

EFTA-u su osnovale Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švicarska i Velika Britanija. 1961. godine Finska je postala zemlja saradnik EFTA-e, a 1986. potpuna članica. EFTA-i se 1970. godine pridružio Island, a 1991. Lihtenštajn.

No, Evropska ekonomska zajednica (skraćeno EEZ), koja je osnovana 1957. godine u Rimu od strane šest država članica Evropske zajednica za ugljen i čelik (Belgija, Francuska, SR Njemačka, Italija, Luksemburg i Nizozemska), ipak će nekoliko godina kasnije oslabiti EFTA-u, jer su se članice EFTA sporazuma ipak počele pridruživati EEZ-u (Velika Britanija, Irska i Danska 1973., a Portugal 1986.)

Od svih zemalja članica u EFTA zajednici danas su ostale još Lihtenštajn, Norveška, Island i Švicarska, dok su se ostale njene članice pridružile EEZ ili EU.

Zlatko Hurtić, ekonomski stručnjak iz Sarajeva objasnio je u razgovoru za bh. novinsku agenciju Patria da se svako novo tržište može pozitivno odraziti na ekonomiju BiH, pa i tržište EFTA-e, ali to se neće desiti sve do onog momenta dok bh. proizvodi ne postanu konkurentniji prvo na tržištu BiH, pa onda i na svjetskim tržištima.

– Da bismo imali efekta od novih tržišta, bh. proizvodi prvo moraju postati konkurentni drugim proizvođačima – objasnio je Hurtić za NAP.

To znači da proizvodi koji nastaju u BiH moraju biti manje opterećeni porezima, takse moraju biti manje, sivo tržište mora biti smanjeno, ali i niz drugih procesa koji se moraju usvojiti u zemlji kako bi bh. proizvodi postali konkurentniji.

Od EFTA tržišta, kaže Hurtić, Bosna i Hercegovina najkonkretniju korist mogla bi imati od Norveške, koja je veliki potrošač ribe, a što je jedan od velikih potencijala Bosne i Hercegovine, piše NAP.

Podijelite članak