Mladi u BiH traže posao, ali ne i rad

Njemački Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) donio je članak o bh. omladini ”koja ima nerealna očekivanja, traži posao ali ne i rad, i da su i sami krivi za mizeriju u kojoj žive”, prenosi Radio Deutsche Welle.

“Kada na jugu ili istoku Evrope dođe do nemira, ne prođe dugo a da se oni ne obrazlože visokom stopom nezaposlenosti mladih. Ništa drugačije nije ni sa protestima u BiH. Političari u BiH nisu u stanju da suzbiju nezaposlenost mladih”, pisalo je ovih dana, recimo, u švajcarskom listu Neue Zurcher Zeitung (NZZ).

I zaista, u BiH je, prema navodima Svjetske banke, 58 posto mladih između 15 i 24 godine nezaposleno. To je čak za balkanske standarde potresna brojka.

Da li je BiH država u kojoj korumpirana politička elita ne daje šansu mladim i dobro obrazovanim ljudima? Slovenka Katarina Cvikl, koja od 2012. radi za najbolji Institut za sociološka istraživanja u BiH “Populari”, daje drugačiji odgovor na ovo pitanje. Iz empirijski potkrijepljene analize i studije puno se može naučiti o BiH, kao naprimjer da su mnogi nezaposleni mladi Bosanci i Hercegovci sami krivi za mizeriju u kojoj žive. Studija se prije svega bavila apsolventima visokoškolskih ustanova.

Na tu ideju su došli u Institutu “Populari”, tražeći podmladak.

“Iskustvo koje smo stekli s njima bilo je uznemirujuće, od aplikacija za posao, preko intervjua, do radnog morala”, kaže Katarina Cvikli.

Dodaje da su i mnogi potencijalni poslodavci stekli sličan utisak, “tako da smo došli do zaključka da o tome moramo pokrenuti javnu raspravu”.

To im je i uspjelo i to sa veoma provokativnim tezama. U BiH se stalno tvrdi da je loša ekonomska situacija i nedostatak mogućnosti za posao razlog nezaposlenosti. Međutim, i sami mladi snose svoj dio odgovornosti. To počinje sa nerealnim očekivanjima mnogih apsolvenata. Stalno im govore da su oni elita zemlje i da posao čeka na njih. Njihovi pogledi dolaze i od njihovih profesora, koji uglavnom pripadaju staroj YU-školi.

Iz godine u godinu je u BiH sve više studenata. U posljednjih 15 godina taj broj se udvostručio. U 2000. ih je bilo 58.000, a sada ih je 115.000. Roditelji podržavaju svoju djecu u vjerovanju da su oni previše dragocjeni da bi radili neki posao koji nije dovoljno prestižan ili koji nije u skladu sa njihovim obrazovnim profilom, kaže se u studiji Instituta “Populari”.

Mnogi studenti ne žele ni da znaju za praksu, za pohađanje semestara na fakultetima u inostranstvu, gdje bi se uz dodatne poslove sami mogli finansirati, ili dalje obrazovanje.

U Velikoj Britaniji, gdje je Katarina Cvikl završila studije, studenti sami uz raznorazne posliće finansiraju barem dio troškova strašno skupog studija.

Zapravo, kod velikog broja bh. studenata ambicioznost se ispoljava u pogledu njihovih nerealnih očekivanja i to je iskustvo koje je napravio i Davor Odobašić, direktor privatnog portala za posredovanja posla firmama pod nazivom posao.ba.

“Profesori ih čak ubjeđuju da su neki poslovi za njih sramota. A upravo početnici sa ovakvim gardom nemaju šansi da dobiju ili zadrže posao”, govori Odobašić.

Jasmin Bešić, direktor Omladinskog centra “Kult”, stalno pita novopečene akademce kako vide svoju budućnost.

“Mnogi od njih sanjaju da sjede u kafiću i preko telefona orkestriraju svoje saradnike”, kaže on. Ankete pokazuju da su posebno omiljeni poslovi u državnoj službi, u Elektroprivredi ili Telekomu.

“Mnogi mladi ljudi traže posao, ali ne i i da rade. Nemaju interesa za rad i zalaganje”, dodaje Bešić.

Nije mu jasno kako neko može sa 20 i nešto ili 30 godina života biti zadovoljan sa platom od 1.000 KM i istim poslom i pita se: “Pa gdje im je ambicija?”

Ankete pokazuju i da mnogi, u potrazi za poslom, nisu spremni da napuste svoj rodni kraj. Ali, da li mladi ljudi sa ovakvim gardom i stavovima mogu da krive korumpirane političare za to što su nezaposleni?

Institut “Populari” je kritikovan u BiH zbog ove studije.

“Izvještaj pripisuje krivicu mladima bez posla i amnestira političare. Osim toga, ‘Populari’ se nije zapitao zbog čega bh. fakulteti proizvode apsolvente koji nemaju šanse da se snađu u poslovnom životu. Kritika nije neosnovana”, kaže Katarina Cvikl i najavljuje narednu studiju, koja će se pozabaviti obrazovnim sistemom u BiH, zaključuje se u članku lista Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Deutsche Welle