Rat tuzlanskog podzemlja: “Išao sam mu kući, da sam ga našao, ubio bih ga 100 posto”

Ni nakon početka suđenja u predmetu “Scarface”, tuzlansko podzemlje ne miruje, a duhovi prošlosti i desetogodišnjeg sukoba između grupe Beriza Kabilovića Bere i Nermina Nakičevića Roše ponovo su se uzburkali.

Nakičević je u ispovijesti za Avaz otkrio detalje “uličnog rata” te razloge zbog kojih je prošle godine pokušana njegova likvidacija.

Kako tvrdi, čak i slučajni susret na ulici sa suparnicima značilo je potezanje pištolja i to je trajalo 10 godina.

– Moji problemi sa zakonom počeli su kada sam imao 19 godina. Tada sam se našao u prvoj pucnjavi. To je bio obračun između mene i Osmana Gocića, s jedne strane, a s druge su bili Beriz Kabilović i Elvis Hamzić. To je bilo 2010. godine. Od tada smo u konstantnom sukobu – kaže Nakičević.

On kaže da mu je najbolji drug Sead Hadžić, te da je mržnja Kabilovićeve grupe prema njemu počela zbog toga.

Beriz Kabilović

– To je prvo bila grupa Damira Mehića Bibija. Sve je to kulminiralo ubistvom 2008. godine, kada je likvidiran Jasenko Hajdarhodžić. Iz godine u godinu su bili sve veći i veći problemi. Kako smo starili, postajali smo ozbiljniji, nije to više bila dječija priča… Uglavnom došlo je do toga da su me pokušali ubiti prošle godine, jer nisu imali drugog načina da me se riješe. Znam da je moja likvidacija bila naručena – tvrdi Nakičević te je nastavlja:

– To je bio februar… Sjeo sam u svoje auto oko 20 sati. Tada sam imao BMW-a, to nije niko znao. Odjednom vidim prilazi neka sjenka. Okrenuo sam se i vidim tog momka s rukavicama drži pištolj, imao je i ruksak. Ciljao mi je u glavu. Uzdahno sam i prošao mi je Senad Habibović (likvidiran u sačekuši 2014. godine) kroz glavu, to je moj drug koji je ubijen na isti način. Zakovao mu je pištolj i sam Bog me spasio. Vidio sam da se gubi, gleda u mene pa u pištolj… U sekundi sam iskočio iz auta… Kako sam istrčao vani, pokrio sam glavu da me ne bi u glavu pogodio. Kad sam se okrenuo, vidim ga na ćošku zgrade stoji i gleda u mene. Govorim ja njemu “šta je, šta hoćeš klošaru jedan”, a on stoji i klima glavom, kao prijeti.

Senad Habibović

Pokušaj likvidacije dogodio se samo desetak metara od sjedišta tuzlanskog MUP-a.

– Pritrčao je policajac. Njega sam vidio kako bježi… i opalio mu je pištolj. Onaj policajac je skočio na mene, kaže “lezi, puca na tebe”. U međuvremenu i su oni njega i uhapsili. Došli su inspektori i rekli da je to Amir Tobudić. Nisam ga znao lično, nisam ga nikad vidio, ali sam znao da je jako blizak njima. Skontao sam šta je, ali nikada nisam rekao policiji. Inspektori su znali, jer to je javna tajna bila da ja s njima imam problem. Na prepoznavanju sam ga prepoznao, ali rekao sam da ne znam ko ga je poslao. Kad sam se vratio iz Njemačke čuo sam da su 50.000 eura dali za moju likvidaciju. Petorica su dali po 10.000 da me se skloni – kaže Nakičević.

– Išao sam ja njemu kući kasnije, da sam ga našao, ubio bih ga 100 posto. Samo mi je žao što tu noć nisam imao pištolj, to je prva noć kad nisam imao, jer sam vidio da je njemu zakovao, stigao bih ja njega i ubio bih ga 100 posto. Ne bih puno ni dobio zatvora, jer je on mene prvi napao – tvrdi Nakičević u svojoj ispovijesti.