ŠOKANTNO: Selo kod Žepča hrani se na deponiji

Polovina stanovnika Želeće kod Žepča živi od prekopavanja deponije smeća koja se nalazi u ovom selu. Ispričao nam je to Munir Selimović (39), demobilisani borac, koji zajedno sa suprugom i troje djece na ovaj način preživljava. Kaže da mnogi svoje porodice prehranjuju ostacima hrane koje pronađu na deponiji.

Bude i piva

– Skupljamo karton, plastiku, bakar, lim, željezo, sve ono što je imalo vrijedno i što bi se moglo prodati. A ako se pronađe hrane kojoj je istekao rok ili je neko bacio, i to mnogi iskoriste. Tako se borimo da preživimo i prehranimo sebe i svoje porodice. To ne radimo od jučer niti od prekjučer, već duže od deset godina – priča nam Selimović. 

Prodaju sve što pronađu, kaže on.

– Robu prodajem uglavnom na autobuskoj stanici u Žepču. Ja i supruga išli smo nedavno i po selima i tamo prodavali. Dva dana ne zaradiš ništa, treći dan bude 20 maraka. Uglavnom ne moram nikome kucati na vrata, tražiti hljeba djeci. Može nam biti za sendviča, još malo hrane, računi i dobro je, hvala Bogu – kaže Selimović.

Blizu naselju Niko od njih ne razmišlja o mogućim zarazama, bolestima, jer je borba za preživljavanje jača od svega toga. Ova deponija smeća druga je kuća za Stanka, koji svaki dan prikuplja otpad.  – Skupljamo sve. Kilogram najlona je 25 feninga, vreća plastike pola marke, ili, recimo, 70 kanistera 10 KM. Dolazi nam jedan čovjek iz Zenice koji to sve otkupljuje. Ponekad se nađe i koje pivo u limenci. Jest da im je rok prošao prije sedam godina, ali nema to veze, nije mi još nikada ništa bilo. Nije mi još od piva došla muka, ali muka je kada ga nema – kaže kroz smijeh Stanko.

Ahmet Mandžuka, predsjednik Zbora građana MZ Želeća, kaže da ljudi svakodnevno dolaze i kopaju po toj deponiji, koja je sve bliža naseljenom mjestu.

– Smeće se odlaže, niko na to ne obraća pažnju. Skupljaju sve. Dovoljno je samo proći pored te deponije, pored ružne slike, širi se neugodan miris. Dovoze se kosti iz klaonica, crijeva, ma sve ono najgore što se može baciti – kaže Mandžuka.

1 kg željeza: 0,30 – 0,36 KM

1 kg bakra: 7,50 – 8 KM

1 kg aluminija: 1,50 – 2 KM

Tragični slučajevi 

29. novembra 2012. u selu Blizna kod Zavidovića u eksploziji protivpješadijske rasprskavajuće odskočne mine u označenom minskom polju poginuo je Mehmed Krdžalić (33) iz Tešnja dok je skupljao mesingane čahure. Na nekadašnjim zonama razdvajanja zaraćenih strana skupljao je čahure kako bi ih prodao u staro željezo.

29. novembra 2011. u naselju Hodžići kod Doboja poginula je Šahza Hasanamidžić (57), koja je s mužem skupljala zaostale puščane čahure, od čega su i preživljavali 

18. maja 2008. u Dubravama kod Visokog poginuli braća Asim (29) i Belmedin (34) Hasanović dok su sjekli granatu na otpadu sekundarnih sirovina. Tom prilikom teže je povrijeđen Mirza Rožajac (21), a lakše Asim (Eset) Hasanović (56) te Asim Sejdić (49).

Avaz.ba