Srbija, politika i smrt Muamera Zukorlića: Šta je ekshumacija, kada se vrši i šta sve može da se otkrije naknadnom obdukcijom

124622231 galerija8 740x389 1

Smrt Muamera Zukorlića, lidera islamske zajednice i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, u 51. godini mnoge je iznenadila, a kod članova porodice izazvala sumnju da nije bila prirodna.

Dok su mediji preneli da je nekadašnji muftija sandžački preminuo od srčanog udara, porodica je iznela tvrdnju da je otrovan, pa je na zahtev sina Usame Viši sud u Novom Pazaru naredio ekshumaciju, odnosno iskopavanje sahranjenog tela.

„Indikativno je bilo da umre lider i velikan našeg naroda, a da nemamo uviđaj, izjave date policiji, ustanovljen uzrok smrti i odrađenu obdukciju”, rekao je Usame Zukorlić, naslednik oca na čelu Stranke pravde i pomirenja, za televiziju Nova S.

U slučaju da postoji sumnja da je krivično delo doprinelo smrti, sud može da naloži ekshumaciju, navodi se u Zakonu o krivičnom postupku.

Nalazi koji se njom dobijaju ipak nisu pouzdani poput onih koji se mogu dobiti obdukcijom neposredno posle smrti, kaže Slobodan Savić, stručnjak sa Instituta za sudsku medicinu „Milovan Milovanović”, za BBC na srpskom.

„Što više vremena prođe, mogućnost utvrđivanja porekla i uzroka smrti je mnogo manja, pa je važno da se ekshumacija uradi blagovremeno”, navodi specijalista sudske medicine, koji radi i kao profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U Zukorlićevom slučaju prošlo je tačno šest meseci od smrti do ekshumacije, što je, kako kaže Savić, previše vremena da bi se moglo pouzdano utvrditi da li je do smrti došlo trovanjem.

„Za toksikološku analizu se koriste telesne tečnosti, pre svega krv, a posle ovog perioda je teško pronaći te tečnosti kod preminulog.

„Stoga sumnjam da se može jasno ustanoviti da li je uzrok smrti trovanje, iako se može zaključiti da li je bilo otrovnih materija u organizmu”, dodaje.

Ekshumacija tela Muamera Zukorlića u Orlju kod Tutina, rodnom mestu gde je sahranjen, izvršena je u petak, 6, maja oko podneva, javio je RTS.

Zbog propisa pravosudnih organa kojima su tačno utvrđeni uslovi u kojima se izvodi ekshumacija, pristup medijima nije bio dozvoljen.

Telo će biti dopremljeno u bolnicu u Novom Pazaru.

U popodnevnim satima očekuje se da telo bude preneto ispred najstarije u džamije u gradu i sahranjeno u njenom dvorištu.

ŠTA JE EKSHUMACIJA

Ekshumacija je proces iskopavanja posmrtnih ostataka iz grobnog mesta, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Može se izvršiti radi premeštanja ostataka na drugo mesto po želji uprave groblja ili na zahtev porodice preminulog, za šta nije neophodan nalog tužilaštva ili suda, već samo odobrenje nadležnog lokalnog organa.

Obdukciju pokojnika sud ili tužilaštvo će, prema Zakonu o krivičnom postupku (ZKP), zatražiti u tri slučaja:

  • Ukoliko se sumnja da je smrt bila posledica krivičnog dela;
  • Ako se sumnja da je lice u trenutku smrti bilo lišeno slobode;
  • Ukoliko postoji sumnja u identitet preminulog.

Ukoliko je telo već zakopano, sud će u ovim situacijama naložiti otkopavanje, dodaje se.

Slobodan Savić navodi još nekoliko situacija u kojima se zakopana tela otkopavaju radi dodatnih analiza koje vrše stručnjaci za sudsku medicinu.

„Ekshumacija se zahteva ukoliko obdukcija uopšte nije rađena, a naknadno se utvrdi da je trebalo ili ako se sumnja da obdukcija nije urađena adekvatno.

„U poslednje vreme se radi ekshumacija i radi uzimanja uzoraka za DNK ili toksikološke analize, na primer za utvrđivanje očinstva”, objašnjava stručnjak sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu.


SLUČAJ MUAMERA ZUKORLIĆA – ŠTA DOSAD ZNAMO?

Muamer Zukorlić umro je 6. novembra 2021. godine u 51. godini u Novom Pazaru, a uzrok smrti bio je srčani udar, prenela je tada Radio-televizija Srbije (RTS).

Bivši potpredsednik Narodne skupštine i nekadašnji muftija sandžački sahranjen je narednog dana u rodnom selu Orlje kod Tutina, u blizini Novog Pazara, oko 300 kilometara jugozapadno od Beograda.

Viši sud u Novom Pazaru naložio je ekshumaciju posle izveštaja stručnjaka za sudsku medicinu iz sudskih medicina iz Beograda, Sarajeva i nemačkog Hamburga.

Odlučeno je da se iskopavanje sprovede 6. maja 2022. godine, šest meseci posle smrti Zukorlića, objavio je njegov sin Usame.

Porodica preminulog lidera islamske zajednice u Srbiji sumnja da je uzrok smrti trovanje.

Zukorlićev sin je potom podneo krivičnu prijavu u Višem tužilaštvu u Novom Pazaru protiv NN lica.

„Ekshumacija i obdukcija nama kao porodici teško pada, ali to je jedini način da se utvrdi uzrok smrti.

„Istina nam je iznad emocija, pa smo se usaglasili da se ona izvrši”, rekao je Usame Zukorlić za televiziju Nova S.

Usame Zukorlić sumnja da je njegov otac Muamer otrovan

Postupak ekshumacije se strogo zabranjuje u islamu, osim u slučaju nužde, navodi se na sajtu Islamske zajednice u Srbiji.

Izuzetak je moguće napraviti „ukoliko je prilikom ukopa u grob zaboravljeno nešto od vrednosti, ukoliko je telo ukopano bez opremanja po islamskim propisima, ako je umrli okrenut u pravcu suprotno od kible, ili je osoba ukopana u džamijskom haremu, pa je zbog broja džematlija potrebno proširiti džamiju”, objašnjeno je iz Mešihata.

Slučaj naknadnog iskopavanja zbog utvrđivanja uzroka smrti ne pominje se na stranici Mešihata.


KAKO IZGLEDA EKSHUMACIJA I ŠTA SVE MOŽE DA OTKRIJE

Kada sud izda nalog za ekshumaciju, na scenu stupaju stručnjaci za sudsku medicinu.

Obdukcija ekshumiranog leša može da se radi na licu mesta, odnosno groblju, ili u instituciji, najčešće na Institutu za sudsku medicinu, kaže Slobodan Savić, koji je učestvovao u obdukcijama posle ekshumacije.

„Prvo se radi identifikacija grobnog mesta i leša uz pomoć porodice, onda iskopavanje, a obdukcija počinje utvrđivanjem stanja u kojem se telo nalazi.

„Ukoliko se ekshumacija izvrši vrlo brzo posle sahranjivanja, onda se obdukcija radi po istom postupku kao i obdukcija pre sahranjivanja, jer je telo potpuno očuvano ili ima tek početne promene posle smrti”, priča Savić.

Pokojnici se mogu sahraniti tek pošto lekari utvrde smrt, odnosno najmanje 24 sata posle izdavanje potvrde o smrti, propisuje Zakon o sahranjivanju i grobljima.

Savić se seća vremena kada je na snazi bio zakon donet još u bivšoj Jugoslaviji, zbog čega su stručnjaci često dolazili do mnogih neočekivanih otkrića posle ekshumacije.

„Imali smo jednu situaciju da je telo sahranjeno bez obdukcije, jer je lekar izdao potvrdu o smrti za lice koje je već sahranjeno, što je po novom zakonu nemoguće.

„Priča je bila da se radilo o prirodnoj smrti i da je sin oca sahranio pre pregleda lekara.

„Na kraju se ispostavilo da to nije bio sin, već pastor, a kada je sin doputovao iz inostranstva platio je ekshumaciju i pokazalo se da se radilo o ubistvu, jer su otkriveni višestruki prelomi kostiju lobanje”, prepričava ovaj stručnjak, koji predaje i na Pravnom fakultetu.


ZAŠTO SE ISKOPAVAJU TELA ŠIROM SVETA

Ekshumiranju pokojnika pribegavalo se u više navrata usled želje da se utvrdi da li je tokom ratova dolazilo do ratnih zločina ili genocida.

U zemljama bivše Jugoslavije bilo je više slučajeva masovnog iskopavanja žrtava rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a najsvežiji primer dolazi iz mesta Međine kod Mostara.

Tamo je ekshumirano pet tela u četvrtak, 5. maja zbog sudsko-medicinske analize i utvrđivanju identiteta, rekli su iz Instituta za nestale osobe BiH, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Tokom prethodnih godina bilo je ekshumacija i u Vukovaru i Srebrenici.

Naknadna iskopavanja preminulih sprovedena su i u Ukrajini usled ruske invazije na tu zemlju, a najviše ih je bilo u Buči, predgrađu Kijeva, gde su stradali civili i sumnja se da su ruske trupe izvršile ratne zločine.

U Buči su mnoga tela ekshumirana zbog sumnje da su ruski vojnici izvršili ratne zločine nad civilima

Bivši španski fašistički diktator Fransisko Franko bio je povod burnih rasprava u Španiji decenijama posle smrti 1975. godine.

Njegovo telo bilo je sahranjeno u mauzoleju Dolina palih, nadomak Madrida, ali je 2019. godine premešteno pored supruge na groblje El Pardo, severno od Madrida.

Socijalistička vlast u Španiji je ovim potezom želela da Dolinu palih učini „mestom komemoracije, sećanja i odavanja počasti žrtvama rata”, dok su se desničarske organizacije i Frankovi potomci protivili toj odluci i organizovali su proteste u Madridu.


Šta će se otkriti naknadnom obdukcijom zavisi od stanja ekshumiranog tela.

Zbog toga je važno da se iskopavanje i analize izvrše blagovremeno, napominje Slobodan Savić.

„Kada dođe do propadanja mekih tkiva, onda promene i povrede možemo tražiti na kostima, primer su saobraćajne povrede, gde možemo očekivati prelome različitih kostiju, a za DNK analizu se koriste delovi butne kosti”, objašnjava on.

Kod toksikoloških analiza, situacija je suprotna i tada se kao uzorak uzimaju telesne tečnosti, pa je potrebno da telo bude „očuvano”, dodaje.

„Ako se radi toksikološka analiza tela koje ima poodmakla oštećenja, tačnost rezultata analiza, na primer, trovanja za života je veoma problematična”, objašnjava Savić.

Mogu se uzeti i uzorci dlaka, ali oni mogu samo pokazati prisustvo otrova u organizmu, ne i kada je do trovanja došlo, pa je tako teško utvrditi da li je do smrti došlo usled trovanja, navodi.

Uprkos tome, ekshumaciju je važno sprovesti ako postoje nedoumice oko uzroka smrti, jer „nikada ne možete biti sigurni šta ćete otkriti” pre nego što se ona izvrši, zaključuje Savić.

Prethodni članakRuska vojska u Ukrajini zarobila Hrvata 
Sljedeći članakDalija Hasanbegović Konaković: Išla sam u Katolički školski centar, postila, iftarila, u školi se pokrivala…